Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

— ХХХМ —

искупљену да упропастите. Зар нисше видели у прошлом рату, у ком силна наша браћа изгинуше, да ми без помоћи Руске војске не можемо са Турцима на крај изаћи; Турци ће нас надбити, земљу поплавшти, поробита и попалити. Нећемо више сами у рат! нећемо да се заклињемог да на границу идемо пи земљу да упропастимо.“

Старији официри од стојеће војске мирили су ту узбуђену Крагујевачку народну војску и доказивали да су Руси одпочели рат са Турцима, но војска им не хте веровати, него опали из пушака у вис у ветар и разиђе се са својим народним официрима својим кућама; између ти и Јасенички баталион под својим командиром Милованом Живићем из Жабара оде у Тополу, гди им је ззорно место било; ту више Града КарагБорђевог на малом Опленцу преноћи и сутра дан војници разиђу се сваки својој кући.

Влада Србска у Београду, кад извештена буде о тој побуни војника, одма одреди Артилериског Полковника Милутина Јовановића и да му под команду једну чегу ре:уларни пешака, једну батерију топова, ескадрон коњице и 40 жандара, који се из Београда 28. Новембра крене, и пошто му се још две чете пешака из Смедерева од регуларне војске у путу соједине, 29. Новембра, на дан триста седамдесет мученика приспе у Тополу, гди се на малом Опленцу по више Града Кара- Ђорђевог и цркве утабори; и одма пошље у Кара-Борђев Град војнике, у ком ни једне живе душе осим црквењака не беше, те га заузме, а затим изашље војнике и у село Гополу, те све сељаке и старе и младе, па и свештенике мирне повата, повеже и поапси, |

Сутра дан 30. Новембра баш на светог Првозваног Андреју, као на дан обште народни, Полковник Милутин одслужи службу свога Богаг Не у цркви народној као храму Божјем, која је у Граду била, и коју је још у вече са барутом из Страгара донешеним иапунио и затворити

дао! — Него у табору свом, под ведрим небом. Кад се служба сврши, онда по датом му налогу у Београду, избаци 21 топ као шенлука — весеља — ради, да своју