Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

му у

— ХХХ,Х —

века избити, сажећи и разорити. И које ће светлити док је сунца, и под сунцем људства!

Закључујући са овим Историју Тополе и њени судбина, ево шта и један Србин С., описујући најзнаменитије усташке вође целога света, о Кара-Ђорђу, Тополи, и јуначкој Шумгдији вели:

„КАРА-ЂОРЂЕ ПЕТРОВИЋ,“ „Знаш ли оно на пољу Косову „Кад замагли па се закрвави, „Вук издаде и Обилић паде,

„И погибе наш честити Лазо „Тад је Србин под Турчина пао,

„Отео се, п сретно му било!

Рајине муке, ко ће да их прича! После дугог је бола здравље још слађе, а после мрке бујице сунце још лепше сјаје. Дачна Шумадијо! Ти си шкољка Србске земље, а бисер у тој шкољци је село Гопола.

Зар јунаци, којл су као Јаничари Европи страх задавали, а као Граничари слободу јој сачували, зар таки људи да робују једнаког Зар момци, који као побратими Туркињу девојку убију, само да се не раздвоје, зар старац који, кад угледа одсечену главу оног крвника, који му је сина убио, повиче: благо мени, као да имам сина! Зар такви људи нису за слободу 2

Јесу, и тај је одговор зајечао по Шумадији, по Србији, и не мога лепши одзив отворити но — Кара-Ђорђа!

Ти чисто сунце! чију би икону требала да има свака Србска кућа и пред њом да тиња вечити жижак. —

„Ја не умем да владам,“ говорио је Кара-Ђорђе, кад су га Шумадинци изабрали за Врховног Вођу свог. „Ми пемо ти саветом помоћи,“ одговорише Кнежеви и Војводе. „Ја сам нагао, ја у јарости не знам за меру и границу, ја ћу онога смаћи, који ми се противи,“ говорио је даље. „Таквог ми и хоћемо,“ рекоше му Кнежеви, а за цело нису могли бољег наћи.

Као други Брут, убио је оца свог сопственом руком,“)

") Убио је својег очува преко Ђорђа Остојића Скелеџаије. К. Н. Н.