Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

Пао ан а

само да овај не падне Турцима у руке; дао је рођеног брата обесити, што је обесчастио девојку и забранио је матери да кука; дао је два момка обесити, који су против његове заповести по Београду пљачкали.“ — Као други Цинцинат је радио на маломе добру свом, кад се умирило по кадкад четовање. Његова је ћерка тако исто носила воду с чесме, као и свака друга сеоска девојка. (Он је орао и копао — Руски је орден покварио, кад је обруч за кацу дељао. Умео је да ћути по вас цели дан и онда је најбоље било не дирати га.

А у битци какав је тек био. Скочити с коња, наслонити лице на шару пушку и Гурчина свалити, то је урадио за магновење — јесу л га само Турци угледали, знали су већ напред, шта их чека. Својим је топом био данас на западној граници, сутра на источној, а трећи дан где су га требали. Сам Наполеон, који је тако презирао Европске крунисане главе и војсковође, припознао је Кара-Борђа за себи равна, јер држати се толико година са таким оправама против непријатеља, који у Европи, Азији и Африци господари, није сваком дато. Ал кад би сравнили оба карактера. ту бледи слика Наполеона.

А какве је Војводе умео око себе да скупи, какве дичне јунаке, какве Србе! Ту је поп Лука Лазаревић, Хајдук Вељко, Стојан Чупић, Васа Чарапић, Станоје Главаш, Перо Добрњац, Јанко Катић, Милош Стојичевић Поцерац, Јаша Ненадовић, Миленко Кличевац и други многи.

Па тек његова смрт. Како ли нам стегне срце, кад поред толико наших мученика за народност и слободу, и Кара-Борђа бројати морамо. Кад морамо да споменемо несрећног убицу, који је једним махом преломио најпоштеније и најплеменитије Србско срце.

Није нам данас задатак да опишемо устанак Србски, њега зна сваки Србин (2) ил бар треба да га зна, само хоћемо поред наведених вођа, да донесемо и име онога, који, бар за нас Србе, треба да је на првом месту. Њему треба сваки Србин да у срцу дигне споменик, већи него што су ништави знаци од камена ил туча.

" И острвљени секли жече и нејач Туреку. К. Н. Н.