Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

вез аи ен

год. у Бранковини ваљевског округа у Србији; и затим после венчања наскоро оду у Краљево, гди су живили до 1839 год без икакове ма чије новчане помоћи.

Кад 1. Јуна 1839 год. Књаза Милош из Србије протерају, за њим дође на владу његов старији син Милан,

који и не прими Кнежеву власт у своје руке, због тешке болести, него после 25 дана умре. А на његово место иза-

брат буде за Књаза Србије његов млађи брат Мијаило, па како је се исти тад налазио у Влашкој код свога оца Милоша, тако Наместничество Књажевске власти, које је се бразовало по изгнању Кнеза Милоша из земље, продужио владати од 5. Јуна 1839 до 5. Марта 1840 год. Гди одма у почетка владе Наместничества 1839 год. Народна Скупштина одргди Кара-Борђевој удовици Г. Јелени 1000 талира годишње пензије, и такову јој по Саветнику Павлу Станишићу припадајућу за две год. дана у Краљево пошље, коју је и у будуће до своје смрти из касе народне уживала. Но и на том не прође се, него дозвољено буде Кара Ђорђевици Г. Јелени, те она са свом својом породицом на крају исте године, из Краљева преко Неготина у Београд у Србију дође, иу Београду се настани. А само сам Александар мораде отићи у Видин, гди је чекао три месеца, докле Књаз Михаило није дошао у Србију.

Кара-Ђорђева жена, Госпоја Јелена, живила је у Београду до месеца Фебруара 18942 год. а тад се разболе п умре. Њено тело Књагиња Љубица, Милошева жена, одпрати лично у Тополу, са сваком почашћу, и у Кара-Ђорђевој 'Тополској цркви, са леве стране од прквеног зида, у женској препрати сарани; Јеленини остаци и данас ту почивају.

Кад Књаз Мијаило, који је после смрти свога старијег брата Милана изабрат за Књаза Србије, 5. Марта 1840 год. из Влашке у Србију дође, и Књажеву власт у своје руке од Наместничества прими; он дозволи те и Алесандар Кара-Борђев син из Видина дође у Београд својој породици, кога и за свог Ађутанта узме. Но како Књаз Мијаило не остане за дуго на Србском престолу, него због