Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

чуј 5

народа, који се побунио противу њега 26. Августа 1842. год. из Србије код Топчидера пребегне у Аустрију.

Тад народ Србски скупивши се на Врачару код Београда више од 10.000 Срба, на Скупштини 2. Септембра 1842 год. избере Кара-Ђорђевог сина Александра за Књаза Србије. Но због партајни сплетака Књаз Александар по избору том на Књажеско достојанство да оставку; али и по други пут сазвана буде велика Народна Скупштина у Тепчидеру, која 15. Јуна 1843 год. опет избере Александра Кара-Ђорђевића за Књаза Србије, који се тад Књажеског достојанства прими, и владаше над Србијом као Књаз до 12. Декембра 1858 год. А тад због раздора и опозиције Србски великаша, остави сам својевољно Књажевски престо, оде у Београдски град, да би избегао свако трвење — а за тим одма пређе у Аустрију.

Народна Скупштина, која је на окупу била, по одласку Књаза Александра одма сутра дан избере себи понова старог Милоша Обреновића за Књаза Србије, који живљаше до 14. Септембра 1860 год. и тог дана умре; а на његово место тог дана једини син његов Мијаило прогласи себе за Књаза Србије, и по други пуг владаше до 29. Маја 1868 год., гди тог дана, у Кошутњаку у Топчидеру, од руке завереника браће Радовановића, Паје и Љубомира Адвоката, и Косте и Боке трговаца, из освете за учињене им неке неправде, и за то што им је Књаза Мијаила отац, Књаз Милош, убио њиховог деду Војводу Проту Илију Смиљанића, нечовечно убијен буде. А на Књаза Мијаилово место, за Књаза Србије велика Народна Скупштина у Топчидеру 20. Јуна 1868 год. прогласи за законог и насљедног Књаза Србског Милана, као четвртог владаоца од племена Обреновића, који 10. Августа 1872 год. у своје руке прими Књажевску власт као пунољетан. А пошто Србија после Србско-Турског рата постане независна, то народна Скупштина у Београду 22. Фебруара 1882 год. прогласи Књаза Милана за 1. Краља Србије, који данас над Србијом као Краљ влада.

4»