Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

По

по једно тесте вишека барута, а поред тога даде КараЂорђу и један талир. М тако Кара-ЂБорђе извршивши Спахијину заповест врати се са својим момцима у Тополу.

Трећа освета над Турчином.

После овога, једног дана, биће 1785. год., оде КараЂорђе код свога сгрица Мирка у Село Мраморац близу пустаре Баничине код Саранова на конак у госте, и сутра дан узме свога братучеда Кузмана и оду у Баничину у лов. Гди у Баничини убију једну срну и пођу натраг кући у Мраморац с ловом, и тек што изађу на друм велики, који иде од Паланке Крагујевцу; угледа их један Турчин, који је на хату ишао из Асан-пашине Паланке у Крагујевцу, и види Кара-Борђа и његовог братучеда где носе убијену Срну на леђима, па их хтеде поплашити и отети им лов, викне на њии полети к њима на хату. Кара-Ђорђев братучед Кузман баци с леђа Срну па побегве у шуму. Кара-Борђе остане на месту, дочека летившег Гурчина на хату, опали из пушке и погоди га по сред прсију, и Гурчин се са хата свали, и падне мртав на земљу. Кара-Ђорђе брзо претрчи, увати му хата за узду, пребаци мртва Гурчина преко седла на коњу, и тако одма однесе га у шуму у један поток; свуче са Гурчина одело, па узме и оружије Турско, те га у неко шупље дрво сакрије ; потом убије и турског коња, па заједно са Турчином у неку јазбину у јаруги свуче и одозго натрпа клада и дрвећа, и тако ји заспе. После тога врати се на друм гди је његов Стричевић срну за једну кладу бацио био, узме је и однесе у Мраморац стрицу своме Мирку, и пожали се на Кузмана, како је се од Турчина уплашио, и њега самог оставио. Мирко свога сина Кузмана жестоко искара, и рече му: како је он могао свога брата изневерити и побећи, који је могао сам заоставши и погинути, да га његова срећа послужила није, и каже му да таково што други пут не чини, ако оће да се његовим сином зове. И тако КараЂорђе почастивши се код свога Стрица Мирка у Мраморцу оде својој кући здраво и весело у Тополу.“)

“) Гласник ЈУ стр. 85—86.