Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

Па

тучком копрцајућег се дотуче. Ова сва три Турчини Кара-Борђе тренутно и муњевито потуче; посвлачи са њи одело, и узме њиово оружје и друго што је при њима нашао, те то све посакрива. Па онда извуче Турке из куће, те их у коњско ђубре недалеко стојеће затрпа. После тога Кара-Ђорђе види, да то побиће Турака не може остати да нико не зна; па да би избегао турску освегу, смисли да своју породицу у Срем претури; и тако узме турске коње. од који једног узјаше а два друга поведе, те ји негди у шуми у путу побије, а на једном те исте ноћи одјури на Умку код воде (Саве, те са својим побратимом Ђорђем (ООстоићем, Скелеџиом уговори, да му другог дана скелу за превоз преко Саве за у Срем набави, па пошто добро то са Остоићем утврди и одреде сат и време, он се онда“ одма врати натраг у Тополу. Па потајно за бегство са породицом спреми се, на које и његов Очу Петроније склови се, а неки и од комшија и пријатеља његови.

Кара-Ђорђе полази из Тополе, убија свог очуа, прелази у Кустрију и постаје шумар

Кара- Ђорђе пошто се спреми, крене се, и тајно остави Тополу са својом породицом, Очуом, и неким од комшија и пријатеља своји, њи до тридесег и шест душа, и тајно дође до Умке код Великог-Дубоког, Београдског округа код Саве, гди је са ООстоићем уговорио за превоз у Срем. Но кад ту у уговорено време лађу за превоз не застане, и стане је очекивати, Очу Кара-=Ђорђев Петроније, које од стра, а које жалећи оставити свој завичај, стане одвраћати бегајуће, да се натраг у Тополу врате, но кад га нехтене нико ни да чује а камо ли да га послуша, јер знаду добро, кад би се вратили, да би их све мученичка смрт од Турака снашла.

Петроније кад види, да га нико не слуша, одвоји с: од њи и стане им претити, да ће Турцима бегство њиово да одкрије и прокаже ји, ако се натраг у Тополу не врате. Па кад му и то не помогне, он онда надре и пође друмом к Остружници, да за њи Турцима јави. Тад наступи код