Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

16

женскиња мукло плакање, а код деце уз матере вриштање,

а сви стану га молити и заклињати да их Турцима не про-

казује, док се они у Срем не превезу, а он ако хоће нека сам п заостане. Но бадава бејаху молбе, бадава заклињање преклињање, бадава плач жена и вриска деце, Петроније остане при своме; не враћа се нит окреће главе, он је безчувствен ! — Кара-Борђе је за то време ћутао, и само нокти своје, као што је обичај имао у тако неповољним случајевима, грискао. На то му мати његова Марица повиче: „Сине Ђорђе, што ћушиш што га ши не вратиш, врати га сине! врати га Ђорђе! ако Бога знаш! ако га не вратиш проклета ши моја рана била! врати га, ако нећс уби га, ш сви повичу уби га ако Бога знаш!

На то Кара-Борђе истакне се и стане молити свога Очува Петронија да се врати, и да не даје толику чељад на жртву Турцима. Но Петроније не хтедне ни да га саслуша, нити да главе окрене, него управо иде друмом Остружници да их Турцима изда. Кара Борђе кад то види, потрчи за њим са Ђорђем Остоићем и повиче: „врати се отац, сад ћеш погинути.“ Но Нетроније ипак безчувствен буде! Кара-Ђорђе повиче по други и трећи пут, „врати се отац убићу ше., — Но кад види да ништа не помаже; нанишани пушком но не опали је, не хтеде га својом руком убити; па одма исту дода Борђу Остошћу“) и увативши се руком за пиштољ рече: удри побратиме, пили ће ше сад оба од мене погинути.“ Ђорђе Остоић клекне на колено, нанишани, пушка опали и треви, и Петроније без јава мртав на земљу падне. Кара-Борђе тад рече: „ха... Отац! Е тако, које куде нађе, што но си тражио Боље ти један, нег оволика пилеж:!“

Кад бегунци виде да Петар мртав паде, сви утишају се и весело повичу: „А, Борђе посветила ти се десница, Бог та дао, што од Бога хтео.“ Ископају раку и Пе-

%) Овај је Ђорђе Остоић рођени деда данашњи богати марвени трговаца на Бечкој и Пештанској пијаци имено: Јован, си Тоша, п Александар Остопћ Фр аћа пз Нове-Паланке у Банату.

„

ба Вав о сав бо сова до = о а обоа асљававивв лаћо о

а аб