Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

МА ужа

тронија у Великом Дубоком-потоку саране,“) гди су у збегу сакривени били. А по том у кратком времену лађа са Аустријске стране на Умку дође, и бегајуће преко Саве у Срем превезе, и тако се од Турске смртне освете спасу.

Кара-Ђорђе, како сеу Срем превезе, оде у Крушедол, и ту смести своју породицу и друге бегунце, и хтедне да се врати у Србију, да још по којег зликовца умлати, но породица његова, не имајући међ собом никакове одрасле мушке главе, да међу њима остане, једва га од тога одврати, и задржи. ИМ он за неко време заостане и Ш1умаром Крушедолског Манастира постане.

Кара-Ђорђе, ступа у аустриску војену службу, војује у Италији

Као стражмештер враћа се у Србију, и противу Турака војује

под генералом Вулетом Михајљевићем, а затим иступа из војске | и враћа се у Србију.

Године 1787. пред само пролеће, Кара-Ђорђе напусти шумарство, и ступи у Аустријску војену службу као прост војник, гди за кратко време научи екзерцир и запт војени' постане капларом и оде под Полковником Вулетом Михајљевићем у Италију противу Талијана, гди је се неко време борио, и ту за одличну храброст његову постане и Стражмештром. Када је Кара-Ђорђе у Италији био, и Аустријска војска нека Талијанска места заузела. Талијани мрзећи на, Аустријанце као своје непријатеље, нису им давали ништа за рану, па ни за скуп новац. Све што је за рану људи и коња могло служити, све су посакривали, а што нису могли, то су попалили и уништили. Догоди се да рана војницима

") Доцније кад је се Кара-Ђорђе повратио из Аустрије у Србију 25. Марта 1796. год. оде на Благовести, у Манастир Благовештеније, п код Архимандрита Глигорија Студеничкога исповеди се, и замоли га, да учини један опроштај с на родом, што је заповедио своме другу, те му је оца (очува) убио. Архимандрит после службе, каже народу, да има један човек који јеу нужди заповедио те му је друг оца убио; и иште опроштај за учињени грех. Тај дан била је Манастирска слава, гди је се много света чекупило: и кад Архимандрит пред Манасти“ ром и пред народом очита опроштај. Народ у трипут гласно викне, да му Бог опрости, „Амин“. После тога, Кара-Љорђе је донео био са собом 200 ока деба 200 ока ракије, и 200 ока вина п то раздели народу, ва душу своме очуву; Мана стиру пише — покдони — једног вола, и Архимандриту за молепствије даде пет дуката. Гласник ТУ, стр. 83.