Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

МО

чарем до Вишњице обколи, и Шанац ископа, у ког 300 топова обсадни намести; и после четрдесетосмосатног бомбардирања, жестоком топовском ватром све градске зидине потресе, и варош поруши, па 30. Септембра са четири стране јуришом заузме Предграђа и Варош, и после два дана 48 лађа на Дунаву отме. Гди му заповедник Београда Осман-паша 8. Октобра понуди предају, која му се прими, ни он 10. Октом,—28. Септембра са 7.000 заоставши Турака из Града изађе; а Лаудон с војском Београд поседне. У ком нађе 400 топова и много ране и џебане. Па одатле пошље Полковника Давидовића с војском преко Ваљева, те узме мајора Лукића и Лајтнанта Кнеза Алексу Ненадовића, те оде противу Сокола и Зворника. А Генерала Фабра пошље те заузме Смедерево, Пожаревац и сиђе низ Дунав, те обколи Кладово (Фетислам), који му се 19. Априла 1790. год. преда, и у њему нађе 154 топа. И до тог доба Аустријска војска и сву Србију до иза Ниша заузме. А Руска војска за то време од Турака освоји Бесарабију, Молдавију и Влашку и поседне је.

Турска би тад била уништена Царицом Катарином и Царем Јосифом. Али се сад умешају Европске силе. Енглеска хтела је да посредује за мир. Пруска ступи у савез са Турском противу Русије, и Шведску наговори те Русији објави рат, и Белгију те се од Аустрије отргне. Но кад по несрећи и Цар Јосиф 2. фебруара 1790. године умре. А на његово место дође на престо Аустријски Леополд П., који у таким тешким околностима принуђен буде те 19. Септембра исте 1790. год. рат прекине. У које време морадне и Русија од рата са Гурском престати.

Тад Цар Леополд П. похита, те с Фридрихом Вилхелмом Краљем Прајским, одкуда му је највећа опасност грозила, уговор учини; којим се обвеже да од рата са Гурском одступи, и све, што је освојено било; Турцима натраг да врати; захтевајући за то, да њега Прајска, Енглеска и Холандска потпомогну, да Белгију опет под своју власт подвргне.

Тако се велика та намера, велике Царице Руске Катарине [. и славног и бесмртног Цара Јосифа П. осујети,

~