Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

РУРНРРИРИНИ РА 2

О

и запаљена надежда, за ослобођење свега Христијанства у Турској а нарочито Срба, исчезне. Јер Леополд П. на основу Рајхенбершке Конвенције, учињене са Краљем Прајским Фридрихом, морадне 27. Јуна 1790. год. учинити са Турцима примирје у Бурђеву, а после тога, закључити и мир 1. Августа 1791. год. у Свиштову, и све Градове и земље заузете, Турцима повратити.

__ Па за тим и Русија престане на мир, који са Турском Августа месеца 1791. год. у Галацу закључи, а 9. Јануара 1792. године у Јашу потпише; али она уговором простор међу Дњепром и Бугом, па и сам Очаков за себе задржи.

Тим уговором Свиштовског мира, Аустрија Турску обвеже, да она Јаничаре не пушта више у Србију, и да свима Србима, који су се у рату са Аустријском војском противу Турака борили, амнестију — опроштај -— да, и да их за то ништа и ни у чем не узнемирује. И тако се сва Аустријска војска из Србије поврати, у којој јеи Кара- Ђорђе био.

Кара-Ђорђе по том иступи из војене службе, узме своју породицу из Крушедола и са многим пребегавшим народом врати се натраг у Србију, и опет се настани у Тополи, где је и пре живио, и кућу и земље имао. Ту је Кара-Ђорђе трговао, кућарио, а и са земљорадњом занимао се, али све се чувао и на опрези био. Дању пребивао је код стоке у шуми, и тек у вече, у неко доба ноћи, долазио је кући својој, а пре зоре одлазио је од куће у луг, и које куда по послу и трговини; а свагда је био добро оружан. Јер знао је да Турци на све оне Србе који су у Аустријској војеној служби били, а особито на оне који су одликовани, и које је народ пазио, да страшно на такове подозревају, боје их се, и о глави им раде.

Кара-Ђорђе као бинбаша, под Мустафа-пашом прогони Јаничаре, Турке из Србије.

Забрана, учињена уговором мира Свиштовског између Аустрије и Турске 1. Августа 1791. годиме, ради спокојства земље и народа Србског у Србији, да се Јаничари