Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

ил ИЕ

Четврти пут 1803 год., по Божићу, спреми се и зарече Турцима оглашени Турски Јунак из Крагујевца Дели Мехмед, да убије Кара-Борђа; и оде у Тополу, кога код куће не нађе, но некако прочује да је Кара-Борђе отишо у Жабаре да Јовану Керти крсти дете. Дели Мехмед одеу Жабаре Кертиној кући, гди затече Кара- Борђа, који је, по Крштењу детета, коме је име дао Петар, при ручку био са Поп Филипом, Јованом, Живаном, Величком и Илијом. Турчин изненадно тумари у кућу, и од једанпут викне бесно на Кара-Борђа рекавши му: „ајде бре да ми калаз узиш — пут показујеш;“ — Кара-Борђе му одговори: „иди Турчине; без вође си дошо, без вође и иди, слеп ниси ; знаш одкуд си дошо, знаш куд ћеш ићи; очи имаш!“ — Турчин тад на њега нагло налети и увати да га напоље извуче и главу му одсече. Но Кара-ЂБорђе Турчина счепа и одједанпут на земљу поред огњишта и ватре тресне га тако, да му чалма са главе одлети, и мал у лонац, у ком је свињетина кувата, не упадне. Па онда оружје од Турчина иза појаса изтргне и напоље из куће кроз врата избаци, које жене водом залију да упалити не може; па га онда добро испребија и ребра му са ртењачом састави, и потом га напоље из куће избаци, који мало жив оде у Крагујевац.

Пети пут опет 1803 год., пред Цвети на 4—9 дана, једанпут Кара- Ђорђе са својим пашеногом Марком Филиповићем из Јагњила по послу свом на коњма оде у Паланку, па не хтевши сјахати с коња пројаше поред каване Узуна Сали-Баше, у којој се десило дванест Турака, и Сали-Баша, коме Кара-Ђорђе, познавајући се с' њим, назове помоз-Бог и прође. Тад Сали-Баша рекне Турцима, који нису Кара-Борђа познавали, видесте ли оног црног момка што прође и са мном се поздрави. Они одговоре видесмо. Даље Сали Баша рече: „ја се с њиме добро познајем, итто је год жива двоножца (људи) у Србаља, Турака п Пемаца, од оног бољег јунака нема! На то разљутивши се један од Турака Авдија-Ага-Марић на гласу јунак рече: „Вала ако га ја не вежем и не чиним од њега шта ми