Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

МИ С

драго, и не дотерам га везана, нек нисам Авдија но Каурин!“ — Онда други Турчин, коме су те речи повољне биле рече: „Ево ти по кесе, ако ти то учиниш! За овим и други Турци то обећају и изиђе на број до 2400 гроша. -— Сали-Баша кад то чује покаје се што је говорио, и постара се да ублажи Авдију и да га од тога одврати. Но Авдија се још већма разжесги. — На то Сали-Баша рече: „О, Авдија, весела ти мајка, немој да идеш не можеш ти тај посао свршити, хоћеш се осрамотити!“ Но Авдија још горе се разјари, па сутра дан појаше коња, удари на Кусадак, узме Милана Станојевог брата, који га уз Кубршницу одведе у Тополу. Но како је Кара-Борђе предоиво и лучио јагањце, они се сакрију за вајат. И кад Кара-Ђорђе сврши тај посо, умије се, уђе у кућу и седне да руча. Турчин рупи на врата кућевна и повиче: „Хеј бре, излази да ми кажеш пут!“ Кара-Ђорђе рече: „Иди, Турчине, с Богом! како си дошао, тако и одлази; што ће ти вођа код твоји очију 2“ Турчин: „Бре, хинасанаситим крсту ! изиђи бре!“ Кара-Ђорђе изађе а Гурчин га счепа левом руком за раме а у десној држаше нож да га посече. Но Кара-Ђорђе увати посреди Авдију, па га тресне о земљу, да му и нож из руке испадне, и извади му и пиштоље иза појаса и на страну баци, и онда саставивши му руке на прси жестоко га изгњечи и ребра му испребија, па онда додаду му жене пратљачу, те га њоме добро измеца, и онда отури га од себе нека иде где хоће. А потом узме му коња и оружје, а свог узјаше и оде у Крагујевац на тужбу Кадији противу Авдије. Но место задоволења Кадија га уапси.

Авдија пошто се једва од убоја дигне, узме своје чизме, обеси о штап и пешке бос оде у Жабаре, гди замоли неког Степана Максимовића, рекавши му: „/1о богу ш по светом Јовану да си ми брат, трчи на Божурњу (село) те претеци Кара-Ђорђа : коња ми одведе и оружје однесе; и ио Богу да ми је брат, и од данас до века, нека ти коња врати2“ На то му Степан рече: „да он не може стићи Кара-Ђарђа, и ако га стигне да га он по-