Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II

+= 801 -=

и мука опростити, док вам год неодкријем једну моју да притајану кривицу. Ја сам издао на Каменици. Свадио сам | и се са Милојем Трнавцем, па сам наговорио Вељка да иде у ГурИ Прусе па сам за тим и ја отишо за њим, а Турцима поручио Ке: да ударе. Но опростите ми!“ Они му опросте, И за тих Добрњац ____ онако мучан у Јашу ускоро 6. Октомвра 1828. год. умре и сарањен | Х = буде код цркве Св. Спиридона, гди му се при самрти кажу тревио сажо

[7

к- Тодор Хербез.") Кад је умро био је стар око 60. својп година.

Е- Петар је био крупан, пун и више плав него смеђ. Био је шаљив и говорљив; кад је што причао тако је знао лепо, као да из књиге чита. Читати и писати није знао, али је умео депо казивати (диктирати) писарима, који су му писма писали, кад је коме писати имао. |“. Био је тако гостољубив, да му је кућа увек гостима сваким отворена ___била. Ако је ко од њега новаца тражио на поклон или у зајам, сдма му

је дао, и никад више спомињо му није да му врати. Тако од кога је он

__на зајам узео, није се сећо да му врати.

______ Према себи равним и подчињеним, док је био у Србији старе____шина, био је добар и љубазан и знао и је за себе придобити. А према

ж) Да је ово све овако, о признању издаје Петра Добрњца на Каменици 1809. год., о болести и смрти његовој, то потврђује и пок. Г. Јепрем Ненадовић у Гласнику И. на стр. 154. Тако су и нама људи из оног доба причали, који су у Бесарабији били. Да је Добрњац на Каменици издо Србе, то потврђује и Сима Милутиновић у Србијанки И. на стр. 170. То потврђује и само дело Петра Добрњца. Јер какову је он нужду имао, да остави своју војску у Каменици, па да са своји 600 људи, без ичије наредбе, позива и потребе, да иде Хајдук-Вељи Гургусовцу. А одатле, гди никако није било боја, после пропасти на Каменици да одеу Делиград и ту да остави своји 600 људи, па да побегне у Београд, и одатле да 27. и 28. Августа са Митрополитом Леонтијем и Недобом пребегне у Панчево; а одатле да и у Влашку оде. Нијели то издајство! Па и Вук осим други у књизи његовом „Совету“ на стр. 30 овако вели: „Петар добрњац пите се им не врати својој војсци, него како чује (у Гургусовцу) шта је било на Каменици, отиде у Београд к Родофиникину и оданде послије с њиме прско ћанаша у Каравлашку“ Зашто, осим свију Војвода и други Срба да бега и своју војску и земљу да оставља, кад није издају учинио и није крив“ : СА Да је Г. Јеврем Ненадовић истину говорио о Метру, и да је Петар јео _ брњац умро у Јашу, не 1831. год., кад је Јеврем Августа месеца те године дете у Србију, него 6. Октомвра 1828. год. јеш док је тамо Г. Јепрем Иптендант неми војски био. А г. Милићевић у књизи Кнежевини (Србији ма стр (о. хтеоби да докаже да је Добрњац умро 6. Октомвра 1831, а не 1528. год по тим да побије Г. Јевремово казивање о смрти Добрњца! Нама је жао што Г, Малићевић није боље разабрао о том. А чудно нам је, како у Вуковом (бовету, ва Н'

„