Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II
--- 808 —-
Године 1813., кад пропадне Србија, Мплија са својим сином Милосавом, који је био Војвода, наиђе пред великог Везира Рушид-Пашу те му се преда, који га одпусти кући, а његовог сина Милосава Здравковића поклони његовом Србског језика секретару поп Дини Нишлији, те га са собом одведе у Београд, који је код њега писар био. И кад Рушид-Паша 283. Септемвра у подне дође у Београд, у скоро свога љубимца попа Дину, који је био удов, постави Владиком у Београду и после кратког времена опет оде у Турску; а Милосам и даље остане као писар код Владике Дионисија. |
Године 1814. кад Хаџи-Продан 21. Септемвра устане противу Турака, п кад исти устанак с помоћу Кнеза Милоша угушен буде. Зли Окопљак-Сулејман-Паша у јесен после угушења тог устанка, зблрајући једног поједног од главнији Срба по Србији и доводећи у Београд на кланицу, доведе п Милију Здравковића. Владика Дионисије заувме се за њега код Сулејман-Паше, обећавајући му сво његово и Милино благо дати, само да му живот поштеди. Сулејман-Паша види Милију онако старог и слабог, а знајући да није у устанак Хаџи- Проданов умешан, смилује се и поклони му га на јемство његово, да код њега у Београду живи докле неумре. И Владика га узме код себе, код кога је се налазио и син му Милосав.
Но после тог опроштаја наскоро Ћаја- Паша једне вечери, по свој прилици без знања Сулејман-Паше, пошље Турке, те узму од Владике Милију, одведу га у Град, одма га посеку и главу му на шиљак над Стамбол-градском капијом између други Србски глава натакну. “)
Е тако Милија Здравковић Србски Советник и Кнез, на мученички начин живот свој оконча.
А после његове мученичке смрти за народ свој, остане му у животу његов старији син код Владике Дионисија Милосав, бив. Војвода
Кара-Ђорђев, и један млађи код куће у селу, Добросав Здравковић.
187. КНЕЗ МИЛИСАВ из МЕДВЕЂЕ. Кнез Милисав из Медвеђе био је Кнег Параћински, данашњег сревга Деспотовичког, у време Мустафа- Пашино, па и за Дахијске владавине. Био је човек у нареду чувен пи у важен.
#) Историја Милутиновића стр. 179—180.
"У + "ве у ИРА РТ Уа и о >
+"
У У и Ма.
% и „