Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II

% = 4 о % % з У, .

+ 81 -

Ба Лоса и, побратим Кара-Ђорђев, пређе у медерсвиу нахију са УУ јури четицом добровољаца и подигне је на оружје, па потом пређе Зи _ преко Мораве и у Пожаревачку нахију и са Рајнцом стане је на оруба жије дидати, гди му од Ваљева стигне и Војвода Павле Цукић, који је | "на Забрежју на Срема прешо, те подигну народ противу Турака. А Бо у то доба стигне им п Војвода Милосав Здравковић са својим Ресав| _ цима, те на Рановцу тако разбију Турке, да куд који прене и мал који ди =; _ живу своју главу изнесе. Овде Турци оставе Србима сав свој пртљаг. ; = __коње, џебану, оружије млого, од изгинувши Турака, н све друго што + 4 су од народа поотимали, као и новаца, петора кола пексимета (цви____ бака) и другог “а и три возионице (каце) на тројим кодима нато____ варене и пуне...!...7 кисела мдека!...!% које је народ уз Турску војску возио, те су ни Дели-Гагје (јунаци) у боју, кад ожедне, пили и жеђ гасили. ") — Одавде Милосав Здравковић са Цукићем оде натраг у Ресаву, те у селу Миливи начине нешто шанчића. Но Турци из ћу| прије испадну и разбију ји, а они се повуку у Манасију. Али кад се ____ Турци врате у Ћуприју, и они се врате и на Миливи боље утврде. Ј После овога Милосав Ресавац имао је још гди гди омањи бојева са Турцима, докле ускоро недође у Ћуприју Везир Маратли- Али-Паша, те са Србима мир учини и престане се од ратовања, а он пуштен буде, те оде с војском у Београд, Сулејман-Пашу из Београда крене и нове Кнегове у Србији испоставља, и тад Милосав остане Кнезом у Ресави, а доцније постане Кнезом над свом нахијом Ћуприском, пресели се у _Свилајенац и ту се са кућом за свагда настани. | Кад се у Крагујевцу установи народни суд или народна канцеларија, Кнез Милош 1826. год. постави Милосава Ресавца за члана тог суда; но доцније опет га врати за Кнеза нахије Ћуприске.

Пошто Турска на основу Букурештског трактата од године 1812., точке 8. и Акерманског 6. точке од 25. Нојежвра 1826. год., па најпосле пи Једренскога од 2. Септемвра 1829. год., којим је Русија Турску обвезала и приморала, те она Србији права даде, тако и они 6 округа, који су се до 1813. год. под владом Кара- Ђорђа налазили, натраг Србији поврати. Па на основу ти обвеза, Султанским Хатишерифом од 3. Августа 1830. год. Србија права и добије, и Турска Србији отргнуте округе натраг поврати.

#) Одавде је изишла и она пословица у народу, на питање, штаћемо сад без тога, овога ил другог чега, одговор: „Што и војска без кисела млека"