Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II

“ У ++ 829 -+ ву а де негову уђе нека стра, ла у трупи нагне бегати Шабцу и не заустави се до Јереске ћуприје, с којом и сам Јакшић оде, па кад _види да су му људи без икакова узрока побегли, он ту остави коњицу, "раа се сам Е Дубљу врати, да се увери зашто му људи побегоше. Идући путем певао је гласно оваку Руску песму: „Ој Марушка, мила душка, „лубушка“ и даље. Ову песму по Руски певао је зато, да Србе гла: г обрадује и боље окуражи, а Турци да чују и да мисле да противу њи к Руска војска долази, да ји застраши. Чувши ту песму Војвода Про а. Никола Смиљанић, позна да је Јакшић, па изађе пред њега и Бад види да је сам, пошље га одма да одтрчи натраг и да коњанике доведе, почем нема никакове за њи опасности, да су бегати морали. Јакшић се врати опет натраг без певања и код Јереске ћуприје нађе све 3 У скупу коњанике, па кад ји увери да нема никакове по њи опас_ности, склони ји, те се сви натраг врате. Јакшић је ипак пред коњипо по даље напред ишо, пево и коњицу куражио да се ништа не боји, с ' тако у село Дубље дођу, преноће, и сутра дан 14. Јула, кад пи јошт | 3 Милош и Сима А. Ненадовић са војском у помоћ дођу, ударе на и Ур разбију ји и Мараш-Пашу са 83 Турчина заробе. “ о КЕ како Срби одма после ове битке у Ћуприји жир са Везирок _ Марашли- -Али-Пашом учине, и Турска војска дође у Београд и сжести ~ Марашли- Али-Паша, за стишати Србе, установи неку народну Србску _ канцеларију, у коју дође из сваке нахије по један човек за Кнеза са Е писарским персоналом; у ту канцеларију намештен буде и Јакшић Пан>: пирлија за комесара, те је од народа примо и рачуне водио од ране, _ жеса, масла, дрва за огрев, зоби за коње, и други дација које је народ за _ издржање Везира Марашлије, његове тевабије и војске Турске __ безплатно доносио. ") Е пи: Доцније кад се та канцеларија преустроји и у Крагујевцу под | Том Милошем установи народни суд, Јакшић је био при народној каси _као рачуновођа, а за тим је посто и био главни благајник народне _ касе до 1839. год. докле Кнез Милош није из земље прогнат, а потом 5 за се установи нарочито Министерство финансије, Јакшић стављен де 7 пензију и као пенанонер живио је биће до 1850. год., гди У ду умре и укопат буде у Палилули код пркве Св. Марка.

Г Ги

„ 2 М

~ • Историја Милутиновића стр. 186., 209., 323., 388. 394. и %55.

“