Zlatiborski pravnički dani

Златибор 2009 Социјална права и економска криза

жнија залагања у стручним круговима да управо Европски социјални модел – модел социјалне тржишне привреде треба да послужи као инспирација за економске и социјалне моделе у глобалним оквирима – у САД, у Кини, Индији и другде у Азији, чиме се (рејафирмише потреба за равнотежом вред ности слободе и приватне иницијативе и солидарности и eon) are правде. Овај својеврсни Рах Еигорга, уколико се прихвати као "модел" у условима "праведне глобализације" могао би да обележи ХХ] век, у односу на конкурентске Рах Атетбсапа (који је обележио нарочито другу половину ХХ века) или Pax Chinesis (Pax Азапса).“ Глобална економска криза, односно трагање за моделом економског и социјалног система који је најотпорнији на (цикличне) кризе, могао би, тако, да ојача престиж и поштовање према европском социјалном моделу, односно уопште према (циљевима, начелима, вредностима и институцијама) Ey.”

Значај Комунитарног права за Европски социјални модел вишеструк је: тиче се социјалних циљева Европске уније; надлежности Европске заједнице у погледу секундарног законодавства (социјална по пити) политика запошљавања); концепта европског социјалног грађанства.“ Социјални циљеви ЕУ укључују социјални прогрес (уз одржив економски раст), висок ниво запослености, јачање социјалне кохезије (уз економску и територијалну кохезију — Европски социјални фонд). Осим тога, у социјалне циљеве треба убројити социјалну заштиту, једнакост између мушкараца и жена, односно елиминисање дискриминације и социјалне искључености, висок ниво здравствене заштите, солидарност између држава чланица. Разуме се, постизање ових циљева претпоставља развијен социјални дијалог, како у закључивању европских (оквирних, гранских, компанијских) колективних уговора, тако и у погледу имплементације директива, те уважавање начела субсидијарности. Отуда, ЕУ подржава и допуњују активности држава чланица, предузима мере сарадње између држава чланица, усваја минималне стандарде (директиве), при чему државе чланице задржавају право да саме дефинишу

тих и сиромашних.."; Тће Обхетуег, (приредила и превела Љ. Недељковић), "НИН", 20.8.2009.

33 Ф. Штиблар спада у ове ауторе и своје идеје износи у контексту елемената солидаризма, који укључују, поред других, минималну социјалну заштиту. солидан привредни раст уз бригу за окружење – еколошко, социјално: аутономног и образованог појединца; плурализам отвореног друштва. Мада аутору тек предстоји системско излагање и развијање основних идеја (у будућим радовима), значајно је то што се позива на потребу очувања социјалног идентитета европског (социјалног) модела и њену примену у Региону : Ф. Штиблар, ор. с! ., стр. 272 – 275.

86 Ф. Штиблар, op. cit.

37 У. Манепл5, (бивши премијер Белгије). Ргојесе Syndicate, 2009.

81 Hantrais, Social Policy in the European Union, London,New York, 2000, str. 1-19.