Zlatiborski pravnički dani

Златибор 2009 Социјална права и економска криза

основна начела свог система социјалне сигурности. Комунитарни радни стандарди нису кохерентна целина већ су се добрим делом успостављали у функцији унутрашњег тржишта – конкуренције и нужних социјалних корекција конкуренције, мада свакако треба истаћи да се у протекле две деценије све више афирмише приступ (концепт) социјалне политике као битног елемента економског развоја, односно концепт уравнотежености (одрживог) економског развоја и социјалног прогреса — концепт социјалне тржишне привреде.“ Уочавају се елементи антрополошког приступа у заштити достојанства на раду – европски стандарди о заштити од дискримина mek узнемиравања (психичког и сексуалног), повреде приватности на раду“

Развој комунитарног права кретао се, тако, ка усвајању концепта европског грађанства, који почива на признавању и гарантовању фундаменталних права – поред личних, политичких, економских, и сет основних социјалних (и културних, околинских) права омогућава реализацију концепта социјалног грађанства, које се потврђује елиминисањем социјалне искључености, односно социјалном кохезијом.! За обезбеђивање директног дејства и директног ефекта фундаменталних социјалних права од суштинског значаја је било то да a веља о основним правима из Нице (2000) постане правнообавезујући акт“

што, међутим, није уследило због неуспеха ратификације Устава ЕУ (у фран пуској и Холандији). Лисабонски уговор из 2007. (којим се мења Уговор о ЕУ и Уговор о оснивању Е3) предвиђа да "Унија признаје права, слободе и начела утврђена у Повељи о основним правима у ЕУ из 2000, која ће имати исту правни снагу као и Уговори" (чл. 6, ст. 1), а предвиђа се и то да ће Унија приступити Европској конвенцији за заштиту људских права и основних слобода (с тим да то неће утицати на надлежности Уније дефинисане Уговорима (чл. 6, ст. 2). Ратификација Лисабонског уговора није успела у Ирској (2008, а крајем 2009. се организује нови референдум), што представља нов изазов за европске интеграције. Повеље о основним социјалним правима изражавају филозофију интеграционих процеса која се не може редуковати на концепт економских интеграција, већ укључује и концепт основних права човека. Повеље су, тако, инспирација за концепт "социјалне Европе". Посебно погла-

7 L. Hantrais, op. cit., erp. 1-19.,

*° J. Kenner, "Economic and Social Rights in the EU Legal Order: The Mirage of Indivisibility", in", in The EU and Human Rights, ed. Ph. Alston, Oxfpr5d University Press, 2006, стр. 1-25

“ C. Marzo, European social citizenship, European University Institute, Florence, 2006, erp. 9.

“ M. P. Maduro, "Striking the Elusive Balance Between Economic Freedom and Social Rights in the EU", in The EU and Human Rights, ed. Ph. Alston, Oxfpr5d University Press, 2006, etp. 449-471.

53 X. Blanc-Jouvan, "Bilan et perspective de l'Europe social", Journées de la Société de législation comparé, 1995, crp. 173 - 192.