Zlatiborski pravnički dani

Златибор 2009 Социјална права и економска криза

није неопходно да дође до разградње европског социјалног модела зарад (очувања) конкурентности ЕУ. То се потврђује у скандинавским земљама, које су успеле да сачувају социјални модел упркос изазовима глобализације, старења становништва, проширења Ey”

Правна цивилизација остаје на одређени в начин недовршена без јасног дефинисања, примене и заштите основних социјалних људских права на глобалном (универзалном) плану, што даје веће шансе за преживљавање (традиционалног) европског социјалног модела. Недељивост основних људских права, са антрополошког становишта, становишта школе природног права – геста гапо, захтева превладавање дуализма политичких и грађанских права, с једне, и социјалних (културних) права, с друге стране. Слобода без других врлина – социјалне правде, солидарности, хуманости, можда може водити економском расту, али остаје озбиљан изазов за социјални прогрес и социјалну кохезију. (Социјална) Правда је мерило легитимности институција, највиша од свих врлина, прва врлина институција зај enuuye® — Recta Ratio, naturae congruens.

Социјални дијалог у условима економске кризе

Социјални дијалог, систематски дијалог на свим нивоима, је најпожељније средство за усмеравање промена, за ублажавање последица економске кризе, за превладавање кризе – дубоко је уверење у оквиру МОР- -а.““ Слично уверење све више прати европске интеграционе процесе, имајући у виду да се ЕУ примењује политике које треба да олакшају економски развој и економско прилагођавање, развијају свој социјални модел, уз побољшање квалитета живота својих грађана. Европски савет, штавише, сматра да Европа (ЕУ) терба да се суочава са глобализацијом тако што ће ширити европске вредности широм света, а део тих европских вредности јесте и партиципација социјалних партнера и цивилног друштва у прихватању промена (на социјално одговоран начин) као начину за грађење будућности – повезаност економске (индустријске), структурне и трговинске политике са политиком

62 Пријем нових чланица у ЕУ, посебно земаља Централне и Источне Европе, имао је за последицу да се у планираним активностима структурних фондова за период 2005 2010. година, циљеви активности фондова сведу (са шест) на три основна: а) развој региона у заостајању (чији је БДП по становнику мањи од 75% просечног прихода у Заједници); 6) помоћ у развоју пољопривредних зона и неразвијених урбаних зона; в) развој људских ресурса, програма образовања, обуке и запошљавања.

% John Rawls, A Theory of Justice, Harvard University Press, 1971: D. Miller, Principles

of Social Justice, Harvard University Press, 1999.

J-F. Trogrlic, Global Governance and Social Regulation, Looking for the European Inte-

rest, ed. Ph. Herzog, Le Manuscrit, 2008, erp. 336. u cneaehe.