Zlatiborski pravnički dani

Златибор 2009 Социјална права и економска криза

пуштање је погодило на првом месту раднике који су били ангажовани по основу уговора о привременим и повременим пословима (нпр. у В. Британији).“

Сличне су мере смањења трошкова предузете у одређеним компанијама у Аустралији, укључујући повећања броја непроизводних дана (неплаћених одсустава), али током који се обезбеђује одређена професионална обука или оспособљавање запослених који не раде; "добровољне програме напуштања /отказа/" од стране запослених, нудећи при том извесно увећање накнаде (отпремнине) у односу на накнаду за случај недобровољног колективног отпуштања. Мере су укључивале и снижавања или елиминисање одређених бонуса за запослене на руководећим положајима, а извршним аректорика су посебним одлукама ускраћени или значајно умањени бонуси. > Упоредноправна решења за ублажавање последица економских тешкоћа у условима глобалне економске (финансијске) кризе у појединим земљама укључују, поред програма тзв. добровољног колективног отпуштања и финансијску помоћ за превремено пензионисање (нпр. у француској компанији Renault).”°

На другој страни, превладавање економске кризе на националном (макро) нивоу најефикасније се постиже задобијањем подршке владиним мерама захваљујући трипартитном споразуму – нпр. Социјални пакт у Ирској. Социјални дијалог и пракса трипартизма, другим речима, сматрају се најзначајнијим механизмом долажења до решења и изградње социјалне кохезије. Социјални дијалог је одговарајући механизам превођења економског развоја у социјални прогрес, који са своје стране доприноси економског развоју.

Упоредноправна решења у систему колективних уговора о раду у развијеним земљама тржишне економије, и поред разлика између националних радноправних система, показују да систем колективних уговора обезбеђује одговарајући степен флексибилности за ублажавање социјалних последица економске кризе, као и да се захваљујући флексибилности обезбеђује лакше превладавање кризе, и потом економски и социјални развој. Наиме, потребна флексибилност се постиже законским решењима о томе.да начело in favor laborem важи пре свега за однос закона и колективног уговора о раду, док у погледу међусобног односа колективних уговора о раду нема правних сметњи да се колективним уговором нижег нивоа одступи од решења из колективног уговора о раду и кад је то (привремено) неповољније за раднике – т ретих. На тај начин се омогућава посебно послодавцу који је у економским тешкоћама да у споразуму са (репрезентативним) синдикатом може да изврши потребна прилагођавања како би се избегао стечај, односно превази-

" L. Rychly, op. cit., Annex H, erp. 49 — 50. Tbid., erp. 49 -51. ” Tbid., erp. 53 — 54.