Zlatiborski pravnički dani

Златибор 2009 Социјална права и економска криза

питањима услова рада, минималне зараде, социјалних стандарда. Ризик се појачава услед праксе под-уговарања, којом се услуге које су традиционално пружали јавне службе у јавној својини (нпр, здравствене установе; образовне установе; библиотеке) или локалне самоуправе или владине управе (нпр. дошло је до приватизације одређених установа за извршење кривичних санкција /затвора – нпр. у Великој Британији/ препуштају другим – махом приватним организацијама. Ризик је евидентан у погледу очувања примене колективног уговора о раду (код под-уговарача), нарочито у погледу плата (зарада) и других услова рада.

Европска филозофија није у томе да се социјално супротставља економском, већ више да се социјалне политике схватају као средство побољшања економија држава чланица, укључујући и одржав економски раст, односно политике животне средине (уз заштиту, тј. очување животне средине). У томе је, такође, особеност европског социјалног модела у односу на амерички или модел у Азији, тако да захваљујући овом моделу веће је 1 очекивање у погледу дужине живота, смањења дечјег морталитеа, ублажавање неједнакости у приходима (сиромаштву)."! При свему томе треба имати у виду да европски социјални модел, упркос разликама унутар држава чланица, у основи карактерише "солидност, добро функционисање јавних служби, доступних свим грађанима, у којима се обезбеђује достојанство на раду широког круга запослених (млади, старији, високообразовани, стално запослени или на привременим пословима). Јавне службе, стога, треба да буду ослонац опоравка ЕУ из актуелне економске кризе.

Економска криза на првом месту погађа право на рад, односно одражава се на запошљавање и сигурност запослења. У ЕУ, у контексту Лисабонске стратегије (2000) која поставља као циљ да се до 2010 г. стопа запослености повећа на 70%, економска криза је додатни изазов за остварење ових циљева имајући у виду да се очекује да незапосленост порасте на 27 милиона, а да 74 милона Европљана живи на ивици сиромаштва. У условима актуелне глобалне кризе долази до раста стопе незапослености, што је случај у земљама ЕУ, где је просечна стопа незапослености порасла од 7,1 у 2008. на 8,7% у 2009. години, а исти тренд се јавља и у државама Западног Балкана (2009. године): Хрватска 10% , БиХ 27% , Македонија 34% , Србија 18%, Црна Гора 15%. (У суседним државама она износи у Бугарској – 8%, Мађарској – 9%, Румунији – 8).5" Економска криза посебно погађа изгледе за запошљавање "рањивих" категорија лица, чија је стопа незапослености виша у односу на просечну (евидентирану код националне службе за запошљавање)

*° European Social Model within the Lisabon Strategy - The (added) value of public services in time of economic crisis, EJROFEDOP Seminar, Bratislava, 22/24/10.2009, erp. 11-15

*Ibid., erp. 7-11.

5> Ф. Штиблар, ор. си, стр. 27.