Zlatiborski pravnički dani

Златибор 2011 Социјална права и европске интеграције

ставника запослених) у случају реорганизације послодавца – што је такође 2 потврда концепта запосленог-грађанина.“

Утуживост права на рад (епјогсеабје ттоћг 10 уотк) је несумњива одлика права на рад у погледу прва два својства – забране принудног рада и забране дискриминације. Штавише, у циљу заштите од дискриминације у упоредном праву, праву ЕУ, од недавно и у домаћем праву (Закон о родној равноправности; Закон о спречавању злостављања на раду), предвиђа се да терет доказивања пада на туженом-послодавцу, уколико тужилац-запослени (учесник конкурса) учини могућим да је по среди неједнакост поступања.“ Поред тога, у случају намерне дискриминације (у америчком праву нарочито кад се ради о расној или дискриминацији заснованој на боји коже) се досуђује казнена накнада, поред накнаде имовинске и неимовинске штете услед дискриминације.“

Историјат права на рад

Право на рад прокламује се током Револуције 1848., под утицајем социјалиста, а у циљу остваривања права на рад, као обавезујућег у односу на државу, основане су националне радионице за запошљавање (/е атепет5 папопаих) незапослених лица, којима се потврђује концепт нове организације рада Л. Блана у циљу остваривања права на рад, односно кориговања конку-

1 29

ренције, пошто за многе "Јалззет јате" значи "Јалзвет тоит".

У идејном смислу, већ у време утопистичке либералне филозофије током 17. и 18. века (знатно пре идеја социјалиста-утописта за које се обично везује идеја права на рад), право на рад се доводи у тесну везу са правом на живот – протестантска етика види право на рад као непосредну последицу права на живот – штавише, право на рад је смисао права на живот. Другим речима, право на рад је инспирисано филозофијом живота која извире из протестантске етике (рад као смисао живота)“ Наиме, морална квалификација световног професионалног живота једно је од битних остварења реформације (специјално Мартина Лутера), тако да " сваки дозвољен позив пред Богом важи апсолутно једнако", а "дух рада" се приписује нарочито протестантизму – "не доколица и уживање, него само рад, по недвосмислено објављеној вољи божјој, служи увећању његове славе."“' И пре тога, још код Т. Мора, садржи се

25 Љидет, стр. 19 – 20. =" 5. Реакт, G. S. Morris, ор. сп., стр. 724. 2 B. Kate Repa, op. cit., ctp. 255. u cn. OT. Blan, Question d'aujourd'hui et de demain, Paris, 1882, crp. 319. 30 Thidem, стр. 379. 3 М. Вебер, Протестантска етика и дух капитализма, Сарајево, 1968, стр. 16 – 17, 62 – 63; 170, 175. 13