Zlatiborski pravnički dani, 01. 01. 2011., S. 78

Златибор 2011 Социјална права и европске интеграције

Питање заштите осетљивих података о личности, коначно, прати дилема да ли су кандидати за запослење и запослени дужни да пруже послодавцу податке који нису у непосредној вези са њиховим радним задацима7 Чини се да на ово питање треба одговорити негативно“, што потврђује и судска пракса, али и радно законодавство неких држава. Тако, примера ради, словеначки Закон о радним односима (члан 27, став 2) и француски Законик о раду (члан [.122-25) изричито признају запосленом право на ћутање о чињеницама из приватног живота које нису у непосредној вези са радним односом. = Неистинито одговарање на недозвољена питања послодавца (које се у швајцарској доктрини назива и "правном лажи у нужној одбрани") се, при том, не може сматрати ни повредом начела савесности и поштења.“ Ово стога што начело савесности и поштења налаже учесницима у преговорима да један другог обавесте о чињеницама које имају одлучујући значај за закључење уговора. То, свакако, није случај са чињеницама из приватног живота које нису непосредно повезане са извршавањем престације рада, тако да се послодавац не може позивати на заблуду о битним својствима друге уговорне стране, а, у складу са тим, ни тражити поништај уговора о раду. Исто решење предвиђено је и стандардима Међународне организације рада, који забрањују могућност дисциплинског кажњавања радника (укључујући изрицање отказа, као најтеже дисциплинске мере) због давања неажурираних или нетачних одговора на питања послодавца која се не односе непосредно на извршавање престације рада. Исто вреди и за послодавчева питања која се тичу сексуалног живота кандидата или њиховог политичког, религијског и другог уверења, осуђиваности за кривична дела, чланства у синдикалним организацијама и личних здравствених података, осим ако постоје изузетни разлози, који оправдавају прикупљање ових осетљивих

5 података о личности. >

“7 Sylvie Bourgeot, Pierre-Yves Verkindt, "La maladie du salarié au prisme de la distinction de la vie personnelle et de la vie professionnelle", Droit social, 6p. 1/2010, erp. 58-59.

** Buz.: Zakon 0 delovnih razmerjih (Uradni list 65, 81. 42/2002, 103/2007), члан 27, став 2; Code de travail, unau L.122-25.

Олга Поповић, "Правни проблеми приликом заснивања радног односа лица заражених

_ ШУ-вирусом", Анали Правног факултета у Београду, бр. 3-4/1993, стр. 354.

50 га. Тако је у светлу законске одредбе која послодавцу забрањује да тражи податке о евентуалној трудноћи заинтересоване, а запнтересовану овлашћује да не открије своје стање послодавцу, француски Касациони суд закључио да се не може сматрати да је запослена која је сакрила своју трудноћу од послодавца — покушала да га превари. Arrét de la Chambre sociale de la Cour de cassation du 2 février 1994, nas. mpema Christophe Radé, Droit du travail et responsabilité civile, L.G.D.J., Paris, 1997, стр. 128.

*! Protection of workers *personal data. An ILO code of practice, Tauka 6.8. у вези са тач. 6.5-6.7.