Značaj kulturne borbe u Francuskoj

52

кратизма ив врела. чаробне и отровне сујете. Она је пре-. стала бити хришћанском, католичком црквом, претворивши се у антихришћанску, клерикалну цркву. —

п

Школа у рукама клерикалне цркве губи свој значај: она нити је човјечанска, ни народна, ни вјерска. А кад школа није ни једно од ово троје, онда је она и анти-човјечанска и анти-народна и анти-вјерска. Природни закон и човјека и друштва не трпи таку школу — нешколу. Он захтјева школу у правом смислу своје ријечи, како би му припомогла при његовом раду, који се састоји у еволуцији човјека и друштва. Он захтјева дакле праву народну школу, која ће да потпуно васпита душу дјечију, како би створила будућа покољења, са широким погледом, племенитим срцем и разумном вољом.

Конгрегационистичке школе, као и школе које се намећу нама у оквиру Аустро-Угарске монархије, не одговарају овом природном закону. Ове школе — нешколе, не само да не одговарају томе закону, него не поштују ни најмање природно право човјека и друштва, силујући га да присваја. незаконите догме ниског политичког егоизма, на штету природне еволуције и на уштро васпитне и хумане мисли.

Природни закон иште да се поштују права човјека и права народа. Он захтјева, да се Прогресу не стаје на пут, те по томе да буде прокламирана слобода наставе и васпитања. свакоме народу, свакоме друштву, који Прогрес у наручје дочекује.

Конгрегационистичка настава и намет — настава, коју поједине владе незаконито шире у оквиру својих држава, злоупотребљујући тиме повјерену им власт, не престављају слободу наставе, него неслободу наставе. Јер чим настава не одговара своме правом циљу, она