Značaj kulturne borbe u Francuskoj

56

бјегство. Но цар њемачки, Фридрик [., ваповједи, да га ухвате и предаду папи Адријану ТУ., који га уступи поповима, да га жива спале. Пепео његов би бачен у Тиверу 1155 Гг.

Ламбер Ле Бег, белгијски свећеник, нападаше канонике Катедрале ради симоније и шибаше злоупотребе и рђаве навике свећенства, проповједајући у цркви. Каноници га нападоше и сво му лице издераше ноктима. Бискуп Раул га баци у тамницу, гдје и умрије 1177 Г.

Роже Бажон, велики научењак француски, „једна од најсвјетлијих појава средњега вијека“, како рече Хумболд, би оптужен од својих другова, франћисканаца, да је мађионичар. Њихове старјешине га осудише на вјечиту робију, из које се ослободи двије године пред своју смрт (1294 г.). |

Данте Алиђери, велики талијански пјесник, 8бог своје Божанствене комедије би прогнан, а његово дјело забрањено. Умрије у прогонству г. 1821.

Кан Добантон, једна Францускиња из ХТУ-ог вијека, би спаљена на ломачи — г. 1874. — само ради тога, што је приповједала, да је идеал правог хришћанства сиромаштво и да се не треба молити Богу на глас, но у памети. —

Џон Уиклеф, (У/1лејен ) енглески филозоф и писац књиге „Пе Оопшто Ффуто“ би оптужен ради „јереси“. На духовном суду бискупи га били жива растргнули, да га свјетина није отела. Четрдесет година након његове смрти (Т 1884.) папа Мартин У нареди, да му се кости ископају, запале, п пепео да се баци, што бијаше и учињено (1428).

Џон Олдкастл (Оа сав е), проказавши многа прљава дјела католичких свећеника, би бачен у Кулу лондонску, одакле умаче. Глава му би уцјењена на 1000 марака, што учини, да га послије 4 године наново ухватише и овудише на смртне муке (г. 1417.)