Značaj kulturne borbe u Francuskoj

60

мамише агенти Лотарингијског Кардинала. Ту га ухватише и осудише на емрт. Год. 1525., 12. јануара, би жив спаљен па ломачи.

Пијеро Помтопаци, талијански филозоф, изда једно дјело о Бесмртиности душе (1516.). По наредби веницијанских инквизитора, дјело би спаљено и уведено у индеке, т. ј. забрањено.

Никола Коперник (1+74.—1548. славни астроном, издавши књигу Пе гехуоји олћив отфши соејев ши, постаде жртва мржње и прогањања. Конгрегација Индекса га прокле и прогласи за јеретика.

Године 1584. Игњат Лојола установи, у једној капели у Монмартру, Друштво Језушта, са намјером, да се бори за универсалност Римске Цркве. Да би се достигао тај циљ, одобрио је, на темељу теолошких софизама, сва крвава дјела: насиља, гоњења, политичка убиства, тровања, преваре и остала најужаснија средства.

„Ле Февр д'Етатл, (т. 3. Карте) филозоф и математичар француски, мораде побјећи у Штрасбург, 1525. год., пред ужасном смрћу, коју му хтједоше да одреде бискупи-еуци, због његових научних дјела.

Уџјам Тајндал, (Тупдаје) мораде да бјежи из своје домовине, ради исповједања своје вјере. Ухваћен у Анверсу, би затворен у Вилвурду и осуђен на смртне муке. Онда му тијело би бачено на ломачу (1486. Гг.). |

икат Ле Клер, раздеравши једну булу са црквених врата, би осуђен, од стране Париског Парламента, на тродневно шибање, без престанка и прогнан из земље. Дошавши у Метц, разби кип једног свеца, за што га осудише на смрт. Одрезавши му десну руку, ишчупаше му нос, усијаним клијештима му искидаше мишице рука, испржише му сисе и напошљетку завртише три пута у округ главу са усијаним жељезом. Тијело, сво крваво, би бачено на ломачу (1525). —