Zora

ЈЕЗАБЕД

9

— То је Фуруз, наш голубан. Он се вратио. слатки Фуруз. — Дај ми ту хартију — заиште старац ц узе је Језабели из руке. која је дрхтала иа /ћрочита речи: „Рахила је умрла, нелој више чекати". Језабел обгрли оца и уз ирииомоћ Рехине подиже га с камена, на га лагано корачајући { одведе у кућу. IV. Споља се међутим приближивало дивно иевање младићскога грла н мало за тим појави се на нрагу впсоки стас снажна, млада човека. То беше Тариф, муж Рехнн. Еад је угледао старца у ностељи баци лов у закутак н притрча њему. — Шта је деди? Језабел мећала је уквашени рубац на чело очево док му Реха машћу трљаше грудн које заптиваше тежак уздисај. — Шта је деди? — ноновн Тарнф. — Деда ће да мре — нзустн Абдураман па се мучно подиже и наслонп главу на руку. — Доста је децо; изиђпте да на миру нроговорпм са Тарифом. Жене нзпђоше алп се зауставише одмах пред кућом. Изнутра је нробијало очајно нреклињање старчево да никад не оставе ове крајеве већ ту да жпве и да мру, и чу се звонак, свеж глас Тарифовог обећања. Очп у Језабеле спнуше гневом, но Реха јој се окрете прекорно: — 'Хоћете лн мпједном рећи мајко, шта се ту збива ? Шест годпна сам удата незналицом ваше тајне, које сте од мене девојке крплп. Видите, да мп је у седмој не морати рећи и нехотно. (По јеврејском сујеверју број 7 је хрђав знак). — Нека уђе Реха — зовну сгарац. — Ти говориш о тајнн чедо моје? наставн он. — Јели то тајна што је видиш по делој прпроди ? Јели тајна она сила која ти неисказаном милпном креће груди и која ти

тако сплно одјекује у чаробном гласу твојега мужа? Затим се намести и отпоче: — Слушајте ! * Док је Абдураман Бен Менахем на самртној ностељи нричао свој жпвот, Језабел је стајала на обали и удубила се погледом у даљину. У души редом нрелажаше једноставна јој прошлост, са чпјом је смотром брзо свршпла баш што је тако једноставна била. Али она је бпла тесно везана са судбином очевом. И како се сунце све већма нрнближнвало површини мора, њом облађиваху све суморније мисли. Лице јој добп впд неке упорне туге која рађа одлучне алп и страховпте мпсли. У. Тамо на далеко.м, далеком западу жнвео је у приморској словенској варошнци млад и образован Еврејии. Био је у добу када, — да би се распламтила, — искру са вечнога огња младалачка душа, очекује са већом чежњом но и само тело своју насладу. И тај тренутак дође. Ходао је једном но обалп баш кад стнже млетачки брод са кога се искрца стари нобили са шћерцом. Оии се угледаше у млаком прпдвечерју — и обадвоје стадоше немо и збуњено. Затим прође прпвнђење, јер нм се таквим чињаше, пошто је њихова бпћа за мах освојило непобеднмом снлом. Она је била кћн покрштене Еврејке а име јој беше Рахила. Плод ове љубавн бн Језабел. . . . Шта је било даље ? Обична несрећа која се често дешава у шареннлу људскога жнвота и од које се често и мре. Ово двоје младих међутпм нису умрли. Они су искусили несрећу до дна. Изданак древних млетачких нобили не смеде да буде женом млада незнана Еврејина, 2