Zora

6

ОЦЈЕНЕ И ПРИКАЗИ

121

некоји описн, некоји изрази као да носе на себи печат његове ироније. Напокон, макар како дједовали, макар се како кретали л.уди, које нам он приказује, налик

су на праве људе; ппсац удише у њих живот; јест, он пма ту дивну моћ, прву међу свијем списатељскијем врлинама. Марко Цар.

СВРШИЋ.Е СЕ.

ОЦЈЕНЕ И Зелени вајати пише Јанко М. Веселпновпћ. Јарани, обпчна 8°, стр. 34. (текста 39). Кевнљ, 8°, стр. 27. (текста 23). Богати сиротани, ^ 8°, стр. 24. (текста 20). Београд. Накладом књижаре Вел. Валожића 1895. Свако.ј је прпповецп на по се цена 50 п. д. или 25 ич. Јанко Весединовић стекао је гласа као прнповедач. Чим се појавио својим Сликама из сеоског живота 1 ). запажеи је у нашој књижевностп његов приповедачки дар, и радосно је поздрављен. Кад су му пзашлн Борци , многи су се искрени пријатељи и његови и српске лене књпжевности забринули за његову будућност, као књнжевника. .Јер, нитају се врло озбпљни прпјатељи Српства и српске мнслп: да ли је етрасна страначка борба потребна Србији, кад је очекују толики тешки и узвишенн задацп ? На то питање одговара се овако илп онако; али да приповеци као изданку оног живовотворног дрвета, што се зове поезнја н што иоједпне народе, као и читаво човечанство, залаже својнм слатким н окрепљпвим плодом, — није потребна те врсте (једнострана страначка) тенденциозност, о том нема сулње, Ну, таленат н кад погреши, и кад зађе са правога пута, брзо увиђа странпутицу, те оном истом снагом, којом је дотле ишао враћа се на правн пут. И доиста, Веселиновић нанусти писање у правцу страначке тендендиозности, а насгави лепо отпочет рад на нриповеци из сеоскога живота наше питоме Мачве. *) Шабац, 1886., а за тим „друго коло ц , Београд и Шабац, 1889.

ПРИКАВИ Тако је народни друштвени жнвот, нарочитотога краја, добио у Веселиновићу вредна п одушевљена посматрача и тумача, а српска нрпноведачка књижевност нлодна писца. Јер, од како се појавио првом збирком својих приповедака, па до последње, чиј смо натнис у поглављу исписали, Веселиновић је написао краћих и дужих приповедака, слика, цртица и романа нз народнога живота (у последње време' латио се и историјског ронана) на броју четрдесет н четнри 1 ). Доиста плодан деветогодпшњи прнповедачки рад! Ко год хоће да позна народни жнвот у разнобојном шаренилу његову; ко год нма укуса за опај особенн, ннтезивни мирис народне душе, — нека чита Веселиновићеве приповетке. Исгина, он сам у предговору ка првој збирци својих приповедака каже: „У овом послу држао сам се само једног нравила, а то је:. пишн како јесте, ппшн истину; не одузимај нпшта а не додаји ништа" (стр. I.); — али оиет за то, као кад изађемо на ливаду пуну шарена, пољског цвећа, што зависи од онога, ко га бере, какве ће, по боји и мирнсу, цветке узабрати н како ће их у китнцу везати, или у венац уплести, —• нсто тако од нриповедача зависи: које ће тренутке из народнога живота уочнти и како ће их књижевно обрадити. И Веселииовићева је заслуга, што је у народном животу не само уочио већнном најЈ ) Овде смо узели у обзир еамо оне Веселиновићеве приповедачке послове, који су штампани у засебним збиркама, под разним натписима. или у појединим књигама, а који су у збирци, што јој натпис у поглављу исписасмо, обележени на 2. стр унутрашњега натписног листа под: „Дела Јан. М. Веселиновића ".