Zora

ШИШАНО КУМСТВО

159

При помнрби угдави се колико ће иородида једна другој дати шишанијех кумства. По себи се разумије, да је то само у случају ако једна породица мухамеданска а друга православна, пли ако су обје мухамеданске; јер православни међусобно утврђују мир и мокрпм крштенијем — кумствош. Кад се двије жене заволе, онда једна другу зове да јој шнша дпјете. То што чине и људи. Кад се дјетету први пут реже коса, онда се обично зове које милије чељаде из махале, да кумује ђетету. Код првог другог и трећег случаја, извађа се шишано кумство на свечан начин. Домаћин, који позива на кумство, спремн ручак и пиће као за свадбе плп крснога имена. На тај ручак позове своје најближе кумове и пријатеље,новога кумаињеговунајближуродбину. Шишано се кумство врши прпје подне, док дан још напредује. У највише случајева у млади понеђељак пли петак. Пошто се сви позвани окупе, часте их кавом п ракијом. Када попију по неколике ракије, доиесе мати дјетиња у десноме нарамку дијете, а лијевој руци ћасу воде. Ћаса је покривена новом марамом или чевром, а озго су врх мараме ноложене ножице. Када прпступи куму, који ће дијете кумовати, говори му: „Прими кумче, сретни куме" или „Прими Вога и светог Јована, сретни куме." Тада кум узме дијете, па га три пута окрене од истока к западу, као што сунце иде, и сваки пут пољуби п постави на десно кољено, за тијем узме ножице, па. ако је православни, одреже као на четпри мјеста унакрст говорећи: Боже номози! Во имја оца и сина и светога духа амин!" а ако је мухамеданац одреже са три мјеста, говорећи: „Боже помози, а срећо прискочи!" или „Бисмилах". Косу што одреже баци у воду, а уза њу по који новац, дукат, талијер, а ако је богат и више. Ово је дар дјетету. Ону мараму или чеврму узме себи. Сад кума — дјетиња мајка — пољуби новога кума у руку, па онда остале који су се ту догодили. Нови кум се пољуби

са оцем дјетињим. па онда са свима који су се ту догодили љубе се обојица. а они им кумство честитају. Иза тога се поппје још која ракија, па се поставља софра п донесе вино. Уз вино напијају се обичне здравице, као и другијем великим састанцима, само се на крају здравице дода: „И за сретнога кумства, да Бог да, да вп буде сретно п честито п по једну и по другу страну." По ручку се веселе и пјевају, и још по коју чашу вина испразне, па се онда разлазе. При поласку дарива кума новога кума бошчалуком, а ипак му родбину, некога чевром а некога марамом. Отац дјетињи дарпва кума каквом лијеиом хаљинком, као: дијеп џамадан, ја фермен, лијепу доламу, шал, илн што од оружја; мале пушке, велику пушку, сабљу или велпки нож, а има случајева, гдје му дарива и коња под опремом, или читлук земље. Ово потоње обично код помирења крвнпне. До неколико времена иозваће нови кум, кумче и родитеље му, као и најближу родбину своју и кумову, па ће се на исти начин провеселити, као и код онога те је звао на кумство. При нолазку опет кум дарива кумче ил родитеље му, као уздарје за добивене прије дарове. Обично се кумчету ноклони, кравајакоја овца, те или остане код кума на нриплоду, или је родитељи дјетињи, поћерају собом, те хране и њу и приплод, док дијете нарасте. Ако се кумује мухамеданац и православни, онда се кума, — мајка дјетиња — не крије од кума и његове браће. Код шишанога кумства у четвртом и петоме случају, почасти се само оно чељаде које је дијете кумовало а оно дарива дијете, новцем или хаљиницом. Кумови шишанога кумства се пазе и слазе као каква велика родбина. Кумче поштује шишаног кума. исто као и крштеног, а кум се брине и заштићава кумче. Оволико о шишапом кумству у нашијем крајевима. Мостарац.