Zora

194

3 О Р А

већих пјесама, као што су : Ђаволица, Прича о злу^ Мома и удварач, Пилашов леген и т. д. На корицама тих ијесама писац јавља ; да је ромаи Назарени распродат и да је П. издање (са поправљеним језиком) ушло у штампу ; те ће бити готово за најкраће вријеме. Три милнона мираза. Књижара Ђоке Анастасијевића у Биограду, издала је под тим насловом роман Ксавија Монтепена. Док се романи Мовтепенови, Пол де Кокови и т. д. код нас у велике преводе, дотле се ријетко ко год сјећа, да нам пружи нешто од Достојевског, Толстоја и т. д. Цијена је роману фор. 2. Вид Вулетић-КукаеовиЦ ваљани књижевник српски, написао је и издао кн>игу под насловом Ћаго&т игесг код, јигпгјеК 81ог>епа. Ову књижицу можемо најтоплије препоручити. — Земљопие, за више разрвда средњих школа од В. Карића, доживио је и пето издање ; које ће скорим изаћи из штампе. — Н. Ђ. Иванишевнћ са Цетиња, послао нам је Јхњижевни оглас, у коме јавља, да је дао у штампу његову Прву сриско ишалијанску грамашику. Књига ће бити посвећена нашим (? ур.) учитељима, а цијена јој је за претплатнике ф. 1*80. — Нова књига. Другови и пријатељи покојног Јефтана Р. Шантића, у намјери су ; да издаду једну књигу, у којој би били сакупљени сви књижевни радови иокојникови. Књига ће, по свој прилици, за кратко вријеме ући у штампу. Матица Хрватека, како Нада јавља, издаће причу из Мостара од Османа-Азиза, којој је наслов На ирагу новога Ђоба. Познавајући досадање радове

ових писаца, ми смо увјерени, да ни ова прича неће бити из мостарскога, него прије из загребачкога живота, јер ни једна-њихова досадашња прича, нема ама баш скоро ништа мостарскога у себи, док је језик чисто загребачки. Гроф Лав Толетој написао је једну нову новелу ; која је ових дана изишла у Лондону, Садржај јој је овај: Неки млад судски чиновник, који има изгледа да врло добро вапредује, позна се с неком врло лепом младом девојком, али самораном и пуком сиротом. Младић заведе с пута врлине ; на је иосле неког времена напусти. Сиротица допадне у још чемернији живот но што је био онај пређашњи ; те борећи се с бедом и несрећом огреши се једном о закон ; пошто је више година патила. и њу затворе. Провиђење је било удесило да на судском претресу она сретне оног младог чиновника ; који је преварио и обавио. Он је сад државни тужилац. Чим је познао сиротицу, њега почне страховито мучити савест. Та ужасна борба и кајање тако му очисте душу, да он. пошто девојка буде осуђена, иде к њој у тамницу, измоли у ње опроштај, па се онда венча са њом. Међу Арнаугима. У Франкфуршским Новинама штампао је А. Кучбах опис својега путовања у Арнаутлук, под насловом „Ет АивДи^ тлх еђп пог(1аЊапе818сћеп Вег^81;аттеп и . Он оиисује карактер и спољњи живот тих горштака, и прича како је био приморан вратити се из њихове средине што брже. те хвали Бога што изнесе главу на раменима, стигавши срећно у Подгорицу у механу Иве Царевића „где су га окруживали неколики одјеци западњачке културе и .

У м ј е т II о с т

Изложба елика Николо МилојовиТ.а. Од 15. Јуна до 5. Јула о. г. трајала је изложба сликарских радова, нашег вриједног сликара г. Милојевића. Он није код нас непознат; то му је већ трећа изложба, коју до сада у Биограду нриређује Изложба ова била је богата, како у броју слика (58 свега) тако и по каквоћи и врстама сликарства, Најјача страна сликарева, то су •аоршрети, али је поред њих било изложено и слика из опсега тако званог жанра, икона, ликова предјела и других разних студија. Као што се види, сликар се је трудио и окушавао у скоро свима областима широког поља ове вјешти" не. Портрети г. Милојевића одликују се великом тачношћу цртежа ; брижљивом израдом не само главних дијелова, но и споредних, као што је н. пр.

одјећа и цијелог зачеља слике Ова брижљивост израде и савршенство технике његове око свију дијелова и даје му могућности, да се нарочито одли кује у еликању женских потрета. Познато је међутим, да су они најтежи. Но при свем том г Милојевић није изостао ни у сликању људских ликова. Ко је на изложби виђо портре пок. ђенерала Лешјанина, могао се је увјерити, да га није било могуће израдити ни живље ни боље; он само што не говори .. Од женских портрета највећу иохвалу заслужује портре гђе Павловићке, за тим долазе гђца. Орешковићева и Јовановићеве. Н, Милојевић је јоште млад човјек, једва да има 30 година, а можемо се надати од њега, да ће и у сликарству осталих врста далеко дотјерати. Ђ.