Zora

П А Ш Е А Р X И В Е Прпча Бранислава "Б. Нушића. — НАСТАВАК —

Нићко је ишао сокаком као утучен. Волео би да сад њега ко води на узицу кроз чаршију него што он води слона. Па онда шта ће казати Сојка, сагп-нџпјпна половина, која ево већ четврта годпна не дозвољава, да Нпћко купи нов шешир ?! Па баш п да ниигга не каже али, шта ће му слон, буди те Бог с нама и мајка Божија, ко је још држао слона у кући ? Ајде канаринку пли питомог зеца, или куче па и срн}^, има их многи па срну држе у кући. Али шта ће му, брате, слон?! Најпосле да га је купио срескн начелник иа опет некако приличи. Рецимо начелник је срески „луксузан" човек па хоће да држи слона. Али шта ће Нићку, Нићку сапунџији слон?! Је л' ко то још видео и чуо и има ли у опште у свету какав сапунџпја којп драи слона? Па онда му паде на памет и то, како је његова авлпја у опште мала, нема где да држи слона; па како њему треба бар 100 ока сена на дан, ако слон једе сено; а ако једе месо, враг му бабин, томе треба бар јагње на дан. Боже, кад је већ био близо до куће а за њим иде слон и народ и хиљаду деце а њему дође као да му је неко метнуо у ногавиие два гвоздена тучка па нити може да превија коленима нити може, од тежине, да креће ноге. А половина стоји цела целцата на капији, јер су јој деца већ јавила да је Нићко купио слона. И то није била обична половина, каква би и приличилаједномсапунџији, већ таква управо, да је црни Нићко сапунџија само четвртина према њој и то кад

ћути а кад говори, онда он није ни шеснајсгина у кући. Таквој дакле својој половини иде у сусрет погружено Нићко и држи узицу у руке; води слона а за њим цела варош иде. П да на први узвик госпође сапунџике није управо слон одговорио, размлатив се сурлом, тешко да Нићко сапунџија не би ту пред целим иародом и сам представљао слона. Али му је тај први сретни моменат пружио прилике да својој женп у брзо објасни како је слона врло јеФтино купио а како ће имати врло велике добити јер управо „од слонове масти се прави најбољи и најскупљи сапун". И цео се свет задивио кад је видио како је госпођа сапунџика дозволила мирно и хладно да се слон уведе у кућу. И тако је све прошло мирно и лепо. Лицитација се свршила сретније но што се мислило; Г. Паја ппсар поносито је шетао кроз варош као човек који је у животу већ и „слонове продавао"; Цигани су већ ударали у нови бубањ; онај бакалин већ истакао нову Фирму на којој сад пише: „Великолепна светска бакалница"; мечка је ваљда већ отпутовала на вашаре; Зосзиз <1и1ш\И;орет8 већ поједен на подварку.... И једини Нићко, црни Нићко сапунџија, није још завршио своја страдања. Најпре нпје три дана излазио из куће. Али, ни сам није знао да ли му је теже седети код куће или изаћи у чаршију. У чаршији су га већ прозвали: ,,Нићко Слон" и надовезали су његовој невољи хиљаду прича и причица, код куће опет Сојка, којој је морао признати да