Zora

МАНАСТПР ЖИТО.МИСЈШЋ 37 МАНАСТИР ЖИТОМИСЛИЋ КРАТАК ОПНС ЗА „ЗОРУ"

1® Духовнма, нлп, као што Срби у |||јр *Херцеговини говоре, о Тројичиндану, обнчај је, дасенарод скупља ^ око својих манастира. | Ово је јамачно остало још од онога времена, кад су бијесне Османлије управљале нашом домовином, те кад су народу забрањени свп јавни састанци, оспм шшх — код цркава и манастира. Од колике су важности били овакови састанци, не можемо лако пресудгпи, алп из наше историје знамо, да сви већп покрети, потекоше отуда. Свјештеници :1 калуђерп били су тада вође народне па су га они уиућивали: шта п како ваља да ради. Наш свијет ннје забацио те састанке, него п данас своје цркве п манастире често обплази, а нарочито, као што већ споменух, — о Тројичин-дану. Нама Мостарцима то је у толико лакше, што имамо близу лијепи наш манастир Житомислић. Док нпје било жељезнице, дотле се морало к њему пуговати на колима или на коњу по четпрп сахата, а од како нам „лашнна" зазвижда кроз Мостар, од тада можемо за један сахат да се одморимо под гранатим манастирским тополама. Чим дођете близу манастира, одмах сретате вриједне наше сељаке и сељанке из разнијех села, што се окупише туде, да зе Богу помоле, да се наразговарају, напјевају и наиграју. Док траје летурђија, дотле су сви у црквп, а чим се она сврши, одмах се млади момчићи и кршне ђевојчице окупе па почну играти лијепе наше пгре, уз које обично пјевају наше дивнесрпске народне пјесме.

На другоме мјесту опет видите сједоглаве старце, гдјесједе ипушећи на своје чибуке, разговарају се о свеме и свачеме. Ту се уједно говорп и о љетини, и о добру и рђаву времену и оАли-пашином кавазбаши п о садашњим ексекуторима и т. д. и т. д. Недалеко од стараца састала се опет жива момчадпја, па се бацају камена с рамена п кладе се, ко ће кога надмашити. А из читаве те вреве јасно можете чути, како се некакав механџија дере: " Ме-е-со вруће! плп како лимунаџија впче : — Фрешко лимунат! Но сва ова врева траја један, или највпше два дана, а пошље се свијет разиђе и онда све остане пусто. Тројпца калуђера, са својим послужитељима п са неколико ђеце, затворе се у своје ћелнје, или се шетајз г по околпци манастирској; или пак служе у црк^џ. Ова црква сазидана је од живца камена и то врло просто, —- на четирп з^гла. Ко је дошао прије неколпко година, могао би помислити да је то проста кућа, да нпје било онога крста на крову... Но вриједна српско-православна Општнна мостарска, начинпла је прије 2«-3. године доста лпјеп звоник, те с.е тако ова црква и из далека познати може. Унутра, у цркви, имаду два стуба, од којпх на десноме има натпис (старославенским словима) лшјспгор Вукашин Манастира Орахопице ') На јужној страни истога стуба такођер пма запис према коме би, како је г. Симоновић прочитао, Овп ступцп постављенп били 7111. т. ј. 1630... Напротив гос. архимандрит Дучпћ ') Ово је добро прочитао Др.Рад. Силоновћи и абјавпо у „Љетопису Матпце Сриске".