Zora

БИЉЕШКЕ ИЗ КЊГОКЕВНОСТИ 39 1

магаше Срби из Мостара, Стоца, Невесиња и т. д. Српска општина мостарска још од давн[ша имала је то право, да туторпше манастцрским игуманима и калуђерима, јер ови сами нису бипи сиособнм, да управљају манастиром. Та општина учинила је, да је манастир тако нагло напредовао, како под калуђерском управом никад напредоватн не би могао.То портвђује и сами архимандрит Дучпћ, који врло добро знаде стање ствари код нас. Сељаци из околице манастирске, баве се највише земљорадњом, а пошто је Неретва близу, то се баве и риболовом. Сељанке пак хране домаћу живину, ос0бито пернату, те често пута силазе у

БИЉЕШКЕ ИЗ Јоеан Добријевић (познат у ориској књн.кевности под псеудонимом Јоца Нпколајевпћ) позива на претплату, на своје приповпјетке. Те прпповијетке излазиће у засебним свескама, теће већу првој свесцп бити приповијетка Сокољотчка учитељица. Ако се не варамо, ова је прпповијетка првп пут шгампана у „Јавору'' 1889. год. под насловом „НијезаслуЛила. и Не само у „Јавору", Добријевић је радио и на „Стражилову" и „Иади" п то са успјехом. Сад ћемо пак виђети, како ће српска критика дочекатп ове приповијетке, јер никако не смију проћи неопажене, као што прођоше многе и многе књпге. Кита цвијвћа из сусједиога пернвоја, низ одабраних прпча из мађарске књижевиости. Иревод с мађарског. Иод овпм насловом изашла је, накладом књижаре Ј. Грчпћа у Вел. Бечкереку, нова књига, у којој налазимо лнјепе приче од Јокаја, Мураија и Миксата. Све су прпповијетке лнјепе и свак ће их са задовољством прочптатп. Издање је укусно. Цијена ? Нова ПриповиЈетка. Косга Петровић, бивши учитељ, написао је нову приповијетк}', под насловом Загито, браћо, посшасте хајдуцн ? Приповијетка је из друге половнне XVIII. впјека. Овакеје прпповијетке боље чптати, него многе стране романе и приповијетке, што се у нас толико преводе итакојефтино продају. Књизи је цијена 1 динар. Професорско друштво у Биограду, почело је издавати ЂачЈсу књиокницу. Задатак је те књижнице, да наша средњошколска омладина дође до здрапе и корисне летпире, да би могла с потпуним разумијепањелч

Мостар, да продају јаја, кокоши п т. д. Онп живе врло спром ппно у јадним, приземним малпм, сламом покрпвеним кућицама, те их због тога разне болести, а особпто грозница, често походе и немилице косе. Мало ћете кога сељака из околпце житомислићке наћп, па да је онако здрав, кршан и наочит, као игго су здравп они јуначнн горштацп пз Невесиња, Гацка и т. д. Како сељаци, тако и сељанке, врло су побожни, те их пма много, што, покрај све своје сиротпње, бесплатно служе манастпру. Ђеца им пак иђу у манастирску школу, која је п нова и врлолпјепа. Св.

КЊЖЕВНОСТИ читати и уокишти у узор - дјелилга нагие и стране књизкепности, па разтгјати на њилга свој укус, и да би поучнилг дјелима лгогла проишрити круг знања у школи стечених. Од те књнжнпце већ су пзишле три свеске н то 1. Бранкове пјеслге I., прнредио Свет. Ст. Спмић. II. Маруиш, по Марку Вовчку, напнсао Г1. Ж. Стал. с францускога : Петар А. Типа. III. Српске народне гагпке, приредио М. К. Драгутиновић. 0 пјесмама Бранковим није нам потребно говорпгн, јер је њихова вриједност већ давно оцијењена, а Свега Ст. Симић постарао се, те је пробрао најљенше. Маругиа је опет днвна ириповијетка из Украјине, каква одавно у нас преведена није. Српске народне гатке такођер су пробране, са коментарпма ваљаног књижевника М. К. Драгз^тиновића. Препоруч\'јемо нашим родитељнма, да претплате своју дјецу на ову књпжницу којој је цијена тако јефтлна.. — само 60 пара динарских по свесци. Српена НЊИЖара Велемпра Валожпћа, пз Биограда, недавно је издала неколпко преведеннх књига. Ту су: На слгрт, слика из војничког живота, написао Рихард Марх; Тајни супрузи, приповијегка Албрета Палфије; Крвако доба, двије слпке из француске револуције и Жрмва , нрпча X. Мерка. Насвима овим приповијеткама не стојп нп ко пх је превеп нп с кога их је језика нревео, а то је погрешка, која се често дешава. Ако ништа друго, оно читаоци треба да знаду : да лн. је писац Француз или Рус, Енглез или Нијемац н т. д. Ни једна од ових приповиједака није баш особита, па нитн смо много добили што су иреведене, нити би много изгубили да нпсу преведене. Злочин и казна од Достојевског,