Zora

УНИВ. БИБЛИОТЕКА и. Бр.^тб

%^4

ЛИСТ ЗА ЗАБАВУ, 1Т0УКУ И КЊИЖЕВНОСТ УРЕЂУЈУ ^ЛККСА Ц.1 АИТИТч ш Ртсгоз АР Т\01>01!ИТч.

Год. Ц.

У МОСТАРУ, 30. ЈУНА 1897.

Бр- 6.

4Ж

јз

ЧоБНА

СУЖЊА

ч Ј

Ц^или Боже, на свему ти хвала! -ч^- ;Јз Ј Јпјспа јс звјездица Даница, Још је љепша у Деана љуба, Вјсрна љуба, златокоса Мара; Лице јој је ка у бјела крина, Душа јој је мирис од босиља, Куд погледа, ка да благосиља. Дивно ли су млади живовали Годинпцу, ал не пуну, дана, Док се нађе чедо у кол 3 евцп Ка јабука срећом дарована, Узабрана са злаћаних грана. Д>убп бабо своје чедо драго, Преврће га тамо и овамо, Изнебуха ошину га-гуја: Он опази дјетету на леђи Опази му обилЈсжје црно, Бенак мадеж, бадемово зрно, Псти бенак, ка што је за вратом У Ђураша, дјететова стрица, Ја у брата његова млађега. Ошину га гуја отрована, Још му с' гуја у груди увукла

(1-у-

Пак се њојзи у груди увлачи, Ту се вије, из срца јој пије. Трчи Мара с дјететом на руци, Она трчи дјеверу Ђу-раш) т : „Ај, дјевере, моје поштовање, У мог чеда бен мадеж на леђи, Знаме црно, бадемовр зрно, Исто као у тебе за вратом. Мој ме војно невјером^назива, То не мо-гу- поније-ти жива". Засмпја се дјевер Ђураш гротом : „А ласно ћеш, сиахо ( моја драга, Разбит сумњу м'6га брата луда; Ти га узми за де&џТцу руку II принеси прст му на потиљак, Ту се њему испод коср скрива Бадем зрно са петељком малом, Исто Као и у чеда'твога". То ие чула златокоса Мара ; Прије- тог се ударила "била Оштрнм ножем по срдашцу живом. Ал то чуо кроз прозор Деане, *>ИђШа се прстом на "гГотиљку, >\енак, зрно бадемово .•

Отуд Мари сиком проговарм*.^ . ^ „Носи чедо, носи га V впј Ш ј . 'са иетеллсом малом. Не -"треба ми братово коц-тј" ^ лфш^очи брату у одају, Ал та" гуја има свога Дру г&^ . орату и љубовиЈС Друга г\*ја сад ошпну Мару^<^;,-.1Г-Да<'' с $^ просте паклене рнјечп.