Zora

396

3 0 Р А

Д Е Н И 3 А 1РДКЛ 7 ЧЕТКРИ ЧИНЛ, НДШ1СЛ0 АЛЕКСАНДЛР ДИЖА < IIМ с пшичеви.м лопуштењем превео с Француског Милан Вл. Ђорђеви^. (НАСТАВАК)

Аидрија. Госпођа од Тозета. Тувнеи. Зар сте њој поверавали ваше тајне ? Андрија. Нисам. Нздао сам се. Тувиен. А како ви њу више не волите... (Андрпја га покретом прекида). ЗнаМ Вашу ИСторију: видео сам једаред госпођу од Тозета — она мене није видела — како је, покривена густим велом, изашла из ваше куће . . . а како је ви више не волите, то је она похитала да оклевета жену, коју волите. Зар се може веровати оговарањима жене тако лакоумне и у владању и у говору, као што је госпођа од Тозета ? Кад таквом тужбом огтгеретите једну жену, у толико пре кад се тиче једне девојке, онда морате бити јасни. Је ли рекла име тога назовиљубазника ? Андрија. Она можда не може да каже његово име. Тувнен. Јер? . . . Андрија. Јер је то можда њен син. Тувнен. Овај Фернан?! Андрија.. Да. Он је одрастао с госпођицом Брисо у најтешњем пријатељству; она га је волела, хтела је да пође

за њега и, кад је дознала, да је он неће узети, умало нпје умрла. Тувнен. А, тако! 11а то вам је роман једне сироте девојке, готово свију сиротих девојака. Воле вас, не жените се њима, али пм нисте за то л>убазник. Чича Брисо, изгледа ми, није човек, који би скрштених руку пустио да му кћер обешчасте . . . Андрија. Можца није ништа видео. Девојка је волела; излазила је сама, давала је по кућама часове. Тувнен. Мајка ју је пратила. Андрија. На часовима, које је слушала, али не на часовима, које је давала. Тувнен. Љубомора има одговор на све; то је вештина, да човек учини зла више себи, него другима. Али, то двоје младих говоре једно другом: ти, пред светом, као и у детињству. Да се што десило међу њима, не би се више тикали. Андрија. Девојка, која мора да очува свој углед, уме да буде хладнокрвна, одважна, па и бестидна. Тувнен. Али, зар ми нисте казали, да вам је госпођа од Тозета препоручила Брисо-а и његове?