Zora

383

Она их поспе житом и они уносе бадњак говорећи: „Добро вам вече, честитам вам Вожић!" Домаћица их прска житом и одговара: „Бог вам помогао! Добро нам дошли!" Бадњак се оставља у кући и то окренут источној страни. Кад је бадњак већ унет, један узима сламу и просипа по кући и онда ваби : говеда, овце, козе, свиње, кокоши и осталу домаћу живину, а деца бауљају по оној слами и: ричу, блеје, кокоћу, пијучу и т. д. После ове церемоније узима се колач од пшенична брашна намазан медом или растопљеним шећером и меће се на бадњак с источне стране па онда, почев од домаћина, редом по старешинству сви љубе бадњак и колач и кад се сви изреде изломи се колач и сваки добије по једно парче и поједе. За овим настаје молитва па се онда седа за вечеру. Вечера се на врећама и за вечеру има увек више јела, а поред тога: ораха, крушака, јабука, лешника, пекмеза, меда и осталих ђаконија. За време вечере домаћнн устаје п напија прву здравицу за здравље његово, његових укућана, сродника, пријатеља и познаника. Друга се напија за добродошлицу, трећа за Св. Тројицу, четврта за путнике, пета за намернике и за тим се ређају и остале здравице. Мушкарци се веселе, певају, броје и то тако траје до десет сахати, када се обично диже и иде на спавање. 11ре спавања изују сви своју обућу и оставе једну до друге, да им се не би овце по пољу растурале. Прибор за јело и сва јела која остају после вечере не дижу се одмах, већ тек сутра дан. Кад се вечера сврши укућани стојећи направе један круг и око

њих наместе у круг кучину, коју упале и онда стоје док она кучина не изгори. Ово се чини за то: да не би могла на ове укућане наићи какова зараза.

Р1з јутра, од прилике око три сахата устају мушкарци и запечу печеницу или божићњаче, како се то обично у селу зове. Један узме пушку и испали а деца повичу „Уби тетак!" За тим иде на воду са рукавицом пуном жита и дошав до воде баца оно жито говорећи исто што и бадњаку, по том захвати воде и умије се, па носи кући да се и остали умију. Кад су сви устали и умили се секу себи нокте и мећу челик у уста ради урока и узимају жито, излазе у двориште и хране живину. Свиње протерују кроз какав обруч па их тек после хране а говеда мажу машћу, да се неби преко лета обадала. Волове хватају у јарам, да би их после смели увек преко годидине хватати, иначе ако ово не учине, има извесних дана у години кад се волови не смеду хватати. Кад дође време доручку,; око пет сахати, помоле се сви заједнички Богу и онда доручкују. По доручку иду и полажу сено овцама и говедима, али никако рогуљама или вилама, већ голим рукама, јер рачунају да се неће стока међу собом тући, па онда се враћају кући и чекају полаокајника. Кад полажајник дође до пред кућу узима ону грану што је са бадњацима одсечена и улази у кућу говорећи: „Добро јутро, честитам вам Божић!" Домаћица га из куће прска житом и одговара: „Бог ти помогао! Добро нам дошао!"