Zora

12

Г1ЛЕМЕ ЗУПЦИ И ВОЈВОДА ЛУКА ВУКАЛОВИЋ

крупне, косе плаве, затворене, чела висока, очију округлијех, плавожућкастијех, погледа мека, бркова чустијех, плавијех, лица широка, пуна, осмјехом превучена, носа правилна, уста великих, воље јаке, карактера чврста и свијетла. За лијепим одијелом био је понесен, као сви Срби; носио је доламу од зелене загасите чохе, везену црвеном свилом и златом, грудњак (џамадан) од црвене чохе везен златом, јелек од црвене чохе везен златом с дугметима сребрнијем низ прси, чакшире од чохе модре, докољенице од чохе бијеле, чизме, потпасак од коже сактијана, преко њега крмезли појас и капу заврату. У појасу два сребрњака и о бедри сабљу димискију. Био је врко гостољубив и разговоран. Духана није пушио; али је радо пио ракију. * * * Зупци су у ширем опћинском значењу једно племе из различнијех братства или породица: Даниловићи, Вукаловњћи, Спајићи, Вици и т. д. Зубачко је племе уопће храбро. Никад није било сасвим подвржено турској власти. Зупчани у свему имају најчистији српски тип. Одратни су, коштуњави, снажни, окретни, бистри, убојити, поуздани, истрајни, већином црномањасти. Оружје им је послије живота и поштења (части) најмилије; гусле, јуначке пјесме и српски народни обичају у срцу и души. Одијело свакидашње: бјелача (гуњ) од бијелога домаћег сукна уваљанога; грудњак (џамадан) од црвене чохе или сукна; чакшире од раше модре; докољенице од сукна бијелога уваљаног; чарагш и назувци, т. ј. напрсци, од вуне ишарани; опанци на врнчанице с обувачама од опуте;

потпасак од говеђе учињене коже у црвеној боји, преко њега тканица од домаће вуне, проста или ишарана; струка од бијеле или црне вуне са стријекама у боји на крајевима до реса, тканина домаћа; и капа заврата, или вес црвен. Кад иду на пут, имају: пиштолз и нож у појасу, Фишеклије о појасу на кајишу, дугу пушку о рамену, обраменицу, т. ј. торбу, с брашаницом на плећима припрћену ; и струку поврх свега. Стајаће одијело у имућнијех: долама од чохе модре или црвене, опточена свиленијем гајтаном, гдјекоја и златом везена; низ прси с једне стране (гдјекоја с обје стране) сребрне крупне пуце; ђечерма испод доламе с врх кошуље до појаса од чохе црвене са сребрнијем ситнијем плочицама, гдјекоје плочице позлаћене; токе од сребра поврх доламе; чакшире од чохе модре ; докољенице од чохе црвене или модре са сребрнијем копчама; чарапи и напрсци од вуне кљечани у бојама: опанци умјетно преплетени опутом од овчије коже да се пријегшетн бијеле; капа заврата или вес црвен око њега (т. ј. главе) савијена поша црвена или у шарама. У старије доба имали су и калпаке, али их је готово нестало. Оружје у имућнијех: један или два сребрњака, нож (јатаган) с рукодржом од слонове кости у појасу, и џеФердар о рамену. У сиромашнијех: један пиштољ и нож у појасу, и дуга пушка (лазарина од 7 педи) о рамену. Сваки Зубац је добар гађач (нишанџија); гдје оком омјери, ту погоди. Писац је овијех редака војевао с њима заједно 1861. и 2. год, па се је увјерио да су челик-војници и јунаци. Нема их пун баталион,