Zora

3 0 Р А

могли много да дознају. Пиоац је био одвећ кратак, а српски живот описао је посматрајући само живот Срба у Краљевнни, а не по осталим пространим српским земљама, што му критичар лијепо примјећује. 0 српској цркви, књижевности и умјетиости, има или мало или скоро ни мало. Тако је исто и са српским занатлијством па чак нема ништа ни „о сТтпћ пагоДшћ резшјћ вгрзМћ"; а описујући наше народне обпчаје, писац се није држао Караџића и његовог дјела Жииот и обичаји нароба српскога, него се држао Нпјемца Крауса (што му и опет умјесно примјећује словеначки критичар). Поред свега тога, писац се ишчуђава зашто се књига зове баш ВоГ^агга гп 8гЂгја, а не 8гЂгја гп ВоГ^аггја: „по узекаког је га паз 81оуепсе V с^ошотјт 8гМја ћо1ј ро^ећпо гатппта ге кег је „ћН2е вгајеа пе<ЈО викпја". 8гћЈја пат ћНгја ро гет1јор18т 1е "1 зуојЧ , вгрзК јегјк је гагшп1јјуејК ос! ћо^агвке^а т тпо^о 8гћот 1луа (псП у аив1:пј5коо§-ег8к1 топагћц!. Магаупо ћ1 ћогеј ћПо, с!а зе 81оуепсет орНејо пајргеје 8гћ1 1п га1;ет 8е1е Во^ап..." Вој га ргаујсо. Роуез!;. 8р1за1 Рг. Ј. МПоугзп!к. „81оуеп8К Уесегтс" 50. хуегак 8". 81;гап1 192. ,.Ова приповпјетка, види се, није ппсана за један дан, него је дубоко и умно промпшљена. Карактерп су цртани с дошљедношћу. Прпродност вјерност и крепка љубазност провпјава до краја овај умотвор. Желили бнсмо да нам још много напише г. Миловршник." Тако се изразила словеначка критпка о овој новој својој књнжевној едицији.

Ч е ш к а пав сћпзШсће Е1етеп* Јп (1ег {ородгзрЛвсћеп Мотепс1а1иг с!ег Ва1кап1апс1ег. Уоп 1)г. Сопв^апНп Лгесек. М г 1еп 18У7. Чешки научник историчар, велики познавалац српскога народа, К. Јиречек, штампао је у „8Н2Ш1^8ћепсћ1;"-има бечке академије (свеска СХХХУ1. разреда фплолошко - историјскога) ову расправу о хрншћанском елементу у топодрафској номенклатури балканских земал^а. У свом дјелу г. писац бави се сви.ма оним мјестима балканскпх земаља, који се прозваше по именима којег свеца нлп светитељке. Дјело је, у главном, подијељено на два дијела: расправљање о насеобинама са именпма светачким, а друго: о прпјепосу мјеснога називања по легендама светаца.

Додатак су бЈтарска мјеста по неким другим писцима и књигама. У овој свој расправп доказује г. Јиречек, да су мјеста са именима светачким много гушћа у оним крајевпма у којима је Хришћанство старије и у које су таласн поганства мање допирали, него што су у крајевима, који су се доцније покрстили. За то их је внше у земљама романским, грчким, албанским, него у српским хрватским и бугарским. Више их је за то по Приморју које је даље од ових земаља, а много мање по Босни, Србији, Бугарској, чему ученп г. писац приписује понајвише утјецај петаренства и мухамеданства. Ваг Косћћа. Узвишени и неуморнн чешки пјесник Јарослав Врхлицки написао је под горњпм натписом велики епски спјев, који, како се критпка изражује, надмашио све његове досадањс радове ове врсте, те га назива најдрагоцјенијнм бисером чешке појезије. -« С Т Р А Н А даФранцуска 1.е топс1е «1ауе. Е1;шЈеб роШдиен е1 НШгасгез, раг ЈјОшв Ве^ег, рго^евзеиг аи Со11е§е с1е Ргапсе. Луј Леже, познати пријател, и познавалац словеских народа, штампао је у Хе тоиЛс $1а1>е (Слаеенскол Стгјету), своје слике о животу словенских народа, које је пнсао посматрајући га сам на свом путоваљу кроз словенске земље и студирајући га внше од тридесег година. Књига је подијељена у више чланака: Успомене једног Словенофплао — Оловенски Свпјет — Јужни Словени. — Хрвати. — Срби. Словенски бискуп. — Модерна драма у Србији и Русији.— Пз Парнза у Праг. —ИнглезиРус. — Поријекло пансловенства. — Ширење словенских језика.1.е ра1пагса4 оеситепЈчие е! 1а чиев+Јоп Је Г едНзе вегће. Рапз 1898. Књижпца г. архимандрпта Н Дучића, који је написан српским јазиком, нзишлаје етопод горњим натписом и у француској књпжевности. Ово дјело нашег врло поштованог земљака, понпкло јс поводом једног писма патријарха васељенског Константнна V. српском митрополиту Михајлу, а пупо је богословско-исторпјског разумијевања и топлог српскога родољубља.