Zora

3 0 Р А

79

је могао као што ваља проучити Босну и Херцеговину. „Овдје нудим, вели он, плод мојих скромних посматрања." Послије недугог упоређивања ја сам дошао до неоспорног закључка, да је „рукопис"'б. Ро1. 340е, прост пријепис једног штампаног дјела. -За тим сам утврдио да је пријепис непотпун и да је погрјешан, што би дало повода мишљењу, да преписач није био Француз. Љубазни управник није био јако Биоград, Св. Сава 1898.

оорадован тиме, што је из списка рукописа морао да избрише један, који је сматран за особиту ријеткост; али је и њему истина најмилија, те ми је на тој услузи врло љубазно захвалио. 0 дародавцу овога „мућка" нисмо дал>е могли дознати ништа. Сложили смо се у претпоставци да ће повод овој обмани једне одличне библиотеке бити по свој прилици у жудњи за каквим одличјем. Сама књига ДеФОсеова заслужује велику пажњу.

З бирчица

о оружју

Лтка Грђић Бјелокосић (НАСТАВАК) „Сагаћт — је Ш пајттЈ1 (пајшапј]) 1;ор Ш пајзЈга ризка". Гарубин се чује у народу а не „гарабин", а гарубин се пјева и у народнијем пјесмама. „Па узима пушку гарубина, Који ждере литру тученика И дванајест синџирли куршума." Гарубин није никада био нити ће бити топ, нити га ко у топове убраја. Гарубин Је једна од најкраћијех великијех пушака. Њега су носили коњаници о јабуци на седлу, поред кубурлука. Долази од ријечи карабинер (талијански коријен). Његова је цијев сведена на младицу. На отвору је широка, да би могло У њ готово кокошиње јаје уљећи, а при Фаљи је сведена на танко, мало дебља од човјечјега прста. Он се није пунио обичнијем куршумима, него или пресјечцима од куршума или окрупњом сачмом. Он У широко разбаци олово, те би коњаници, када би јуришили у пјешаке,

из њега пуцали, јер се је могло из њега више људи убити или изранити. „НапЈгаг — диол пог". Додуше, ово је име данас пренесено на све дуге ножеве, али је прави ханџар нешто покраћи од другијех великијех ножева, као бјелосапаца, црносапаца и т. д. Ханџари су били богато сребром и разним камењем, — највише мерџанима — украшени, и кадшто и позлаћени. Гвожђе му је до половице оштро са обје стране. Њега су носили богати људи, који нијесу имали право сабљу носити. Сабље су носиле спахије, бези и алајбези. Ага већ није смио сабље носити. „1пеПја — Мје1а ривка". Инелија није само бијела пушка, него свака војничка дугачка пушка, острагуша или капакпија. Сва три су имена скована по њезиним својсшвима. — Острагуша што се острага пуни, (народ је тако највише и зове); капаклија штоимакапак, који