Zora

хоо

О ОБОЖАБАЊУ ОГЊА И ОГЊИШТА

Једни и други држаху бика (АрЈзЕраГ) божанским пријатељем и намјесником на земљи и представником пољодјелства. Еранска је вјера била у свом првом извору (око 2000 год. пр. Хр.) једнака ведској а то се разабире по истијем или етимолошки сличнијем насловима божанства и од сличних обреда. Тако налазимо и у једнијех и у другијех сунчана божанства Митра -МИкга, 8игуа-А г шре, Сома -Хаома\ Зора је ГЈзказ-Азкгз^) Огањ је вед. Агни, зенд. Атарс. Индра је Астап, а тако је и некијем злијем духовима слично име. Тако вед. Трша, зенд. Треатона (Тћгае1опа) а злодух зенд. Друк (Бгикћ) има коријен у сскр. Друх (Вгић) и значи убииш, а норд. Дреки (Бгек1) и балтичко Тгаћ 1 Бгасо, истог су значења. Временом је вјера Зороастрова ведске богове у непријатељском смислу сматрала злодусима, те Је истог небеског бога Индру поставила у ред злодуха. 2 ) Тако је исто и божански назив Дева, који произлази из божанског сјаја (с11У-сјати) претворила у супротно значење, тако, да су ерански Лаеуаз исто као и злодуси постали у смислу дивова. Па ипак су Еранци нека ведска божанства придржали, било то под истијем именима као што Митра (МИћга), Ибћа (Абћјб), Зота (Наота), Зигуа (Нуаге) или под друкчијим: Агни (А1агб), Индра (Астап). Према томе су на свој пачин преиначили и обреде и богоштовље, тако да није скоро могуће распознати изворно астрономско значење древног богоштовља. Већ у сиње доба држали су мисирски, индијски и вавилонски свештеници, да се сунчано божанство, на свом путу по небесима, мора борити са свакојакијем звјерскијем ') А$1т-УапЈЈ1тБ] билаје Митрова к-очијашица. 2 ) Индра је ерански АпДга, злодух.

злодусима, а од тога потјече зодијачко звијерје, које су Вавилонци бројали до седам. С тога разлога находимо у Митровој богослужби, осим сунчанога бога Митра с богињом Азкгз- Уап§киН (Зора ) и богињу Мопк (Мјесец) и разнијех животиња, као овна, бика, рака, лава, шкорнија, змију и псето, а то нам представља баш оне небеске животиње, сакојијем се Митра бори на свом путу 3 ) по небесима. На то смјера и седморо чланова Митровог братства од којијех је најугледнија била седма с придјевком „соколи и крагуљи" и „шести лавови и хијене". Према томе су се чланови, по свом реду, с извјеснијем маскама облачили при Митриној богослужби као што то видимо на стражњој слици Митриног храма, пронађеног у Реповици, код Коњица, у Херцеговини. 4 ) Ту се показује благовање жртве и пића, приликом примања чланова у Митрово братсво. У средини се види Митра у друштву богиње Азкг 5. 5 ) Грци су то тумачили да је то Хелиос, с тога Хелиодромос; а Латини су казали да је то био 8о1. Но сад било, како било! Пред њима има на троножцу четири хљепца, за причест чланова, а то су она два на странама под Фригијским капицама, а кумови су им два члана највишега реда под маскама, лијево гаврановом кринком, десно лавовском. При обреду су, по свој прилици, грактали, урликали и рикали а обред се држао у подземном храму, гдјеје на жртвенику ватра тињала и младога члана приступника хватала језа. Обред су Римљани звали согаИа, т. ј. гаврановање, грактање.

3 ) ЈРогрћуггаа: бе аћзУпвпИа iv. 16.

4 ) Види Гласник Зем. Муз. 1897. 4. стр. 658. и 1895. стр. 455.

5 ) Изворно је сскр. ујизк од уа$ сјати, вед. изћаз, зенд. азкгз, грч. АорО^ = Аигога.