Zora

128

К Р 0 Н И К А

борби за ослобођење, преведен на више страних језика, дагаје критика и публика поздравила са великим допадањем. Изгледа, да ћемо га у скоро добити и у српском иријеводу. I' 0пеп4, раг ТћеорШе СгаиИег Рапа, СћогрћедЉег, 1884. 2. књ. иа 12. стр. Прелиставајући прије неког времена ово интересно дјело преминулог Француског књижевника Теофила Готије, гдје су сакупљени његови разни чланци и биљешке о Истоку, што их је написао по разним листовима, наишли смо у I. књизи, стр. 21., на чланак: Дуна в и дунмско станоЂништЂО по етнографским акшрелилш Тћ. Уа1егго , гдје се живо и пјеснички описују нарочито наши српски крајеви. Тћ. Уа1еио је био послат за вријеме источних ратова од стране Францускога министарства просвете у ове крајеве у научној и умјетничкој мисији и он је тада пропутовао Хрватску, Босну и Херцеговину, Црну Гору, Стару Србију, Србију и Маџарску. Са тога путовања оставио је неколико изврсних акварела, слика, гдје је снимио наше најкарактеристичнпје типове. Ми смо прошлог љета видјели у музеју вароши Ансу-ја (главно мјесто департмана Високе Савојске у Француској) готово потпуну збирку тих акварела и што нас је пријатно изненадило, испод сваке слнке забиљежена су имена дотичних личности, које је умјетник снимио. Неке од тих слика репродуциране су у нас, ако се не варамо, у нашим илустрованим календарпма од осамдесетих година. Н.

Енглеска Србија, рај сиромашка човјека. — Један пријатељ Срба, спн Албиона, којп је прије двије године пропутовао Србпју уздуж и попријеко и са тога путовања наппсао један низ писама у впђеним енглеским листовпма, (та је писма преводио на српски Нпкола С. Јовановпћ — Американац), штампао је крајем 1897. године дјело: 8егпе, Ље роог тап'з РагаЉзе (Србија, рај сиромашна чоЂјека). Предговор те књиге донијели су многи српски листови прије но што је она угледала свијета, али кадје дјело кзншло из штампе, по изкјештајима наших листова, забрањено је за Србију због многих неистина и клевета, којнма, како веле, кинти ово дјело. Ми налазимо, да би била дужност наших листова, што излазе у аустро-угарској монархији, да прегледају ову књигу и да нам кажу у најкраћим потезима њен садржај. Нама изгледа непојмљиво и загонетно, да један и исти човјек, који је онако лијепо и симпатично писао о Србији, могао

оклеветати ту земљу пред оном пубшком, пред којом ју је Фалио прије кратког времена!.,. Откуда, боже, наједном та чудна промјена!? ... Н.

Италијапскн ] N0011 !.оса|! е1'е1етеп1;о з1ауо т РпиН <1е1 рго^. Ргапсезо Мизаш. Пгепге 1898. Туро^гарШа М. Ксен Једно дјело о италијанским новцима. Италијански нашљедник пријестола ш гампаће ускоро о своме трошку, једно илустровано дјело, гдје ће бити ЈасзЦтПе, вјерних копија свих новаца што се до данас исковаше у Италији. У овоме га је послу потпомагала кнегпњица неапуљска, наша дична Српкињпца Јелена, која исто тако већ од дужег времена прпкупља и истражује словенске новце а њена је збирка, кажу, врло богата. Кнез Неапуљски, Виктор-Емануило је одличан нумизматичар; он је предсједник Ишалијанског Нумизматичкога Друштш, које је прије краткога времена једногласно изабрало за свога редовнога члана и кнегињицу Јелену. -еигиР а з н о Г.едесетогодишњицу књнжевног рада Јована Сундечића, српског пјесника, прославиће нарочитп одбор четрнаесторице дана 9. (18). априла о. г. у Котору, где ће у част слављеника, између осталог, држати у вече на дан славе Свечану Академију са игранком у градској кафани. Дан прославе Сундечићевог књиж. рада, биће свакако дан израза најтоплије љубави народне према свом родољубивом пјеснпку, чијих свијех педесет година бјеше принесено на олтар братске узајамности српског народа међ собом, и љубави и слоге једноплемене браће Срба и Хрвата понаособ. Нека је част и слава дичноме старини-пјеснику српског народа! Највећм српски добротвор у Минхену у Баварској умрво је у свом дворцу Велимир М. Тодоротћ, ванбрачни син пок. кнеза Михајила, који је све своје имање у вриједности г, 000,000 дин. оставио Краљевини Србији за њене просвјетне цпјељи. То имање већином је у Ри.мунијп гдје има 132.000 рала саме земље, а свиЈем ће управљати Државни Савјег. Покојник је постао до сада највећи добротвор српског народа. Слава му! Ч и ТУЈБА Милутин Гарашанин, новинар и књижевник српски, вишегодишњи заступник Србије код европскијех дворова, некадашњи министар спољнијех послова, министар унутрашњијех послова, министар предсједник и предсједник народне скупштине, чувени бесједник српски, умрво је овог мјесеца у Паризу у достојанству посланпка Србпје. Тијело његово пренесено је у Србију о државном трошку и сахрањено на најсвечанији начин. Слава му и вјечан спомен!

„30?Д" НЗЛАЗИ ЈЕДЛН П7Т 7 НЈЕСЕЦ7 Н ТО НД СВРШЕТК7 СВЛКОГ ШЕСЕ5Л. ИЗНОСИ 4-5 ТЛВДКЛ А Ц2ЈЕНД ЈОЈ ЈЕ ЗД СВЕ ЗЕШХЕ.* НД ЧИТДВ7 Г0ДНН7 ФОР. 4.— НА ПО Г0Д2НЕ ФОР. 2-— ЗА ЂДКЕ НД ЧИТДВ7 Г0ЛНН7 СДМО ФОР. 3.— ПРЕТПЛДТ7, КДО И СВВ ДР7Г0 ШТО СНДЛД 7 ДДЕНННСТРДЦНЈ7, ПРШ1Д ИЗЛДВДЧКД КаИЖДРННПД ПДНЕР И КНСИЋД. РУКОПИСИ ШДЉ7 СЕ 7РЕДНИШТВ7. Огласи се рачунају од петит-ретка у једном ступцз' и то : за једно оглашавање по 8 новч., за 3 оглашавања по 6 новч., а за више од 3 пута, као и за огласе на читавој страни, знатно јеФтиније, по погодби. За сваки пут оглашавања урачунава се 30 новч. биљеговине. штампа издавачке књижарнице пахер и кисића у мостару. 98.