Zora

196

ОЦЈЕНЕ И ПРИКАЗИ

треба још да у што већој мјери знаде и шта је све раније печатано — да има при руци барем све оне збирке нар. пјесама, у којима су пјесме из истијех и пограничнијех крајева одакле и његове; а из предговора ове збирке видимо, да је и г. Грђићу фалило још велик број гаких збирака, за које или није знао, или до којих није могао да дође, као што нам сам то каже у предговору. Но и ако г. Грђић није имао при руци све потребите збирке, вал^да је хтио сам сДучај, да у његовој нема много варијаната преко оних те их сам помиње, па и те су, — што је врло појмљиво, као и ове друге, са свим на свом мјесту. Варијанте које скупљач не помиње ово су: а) „Ђевојка куне драгога" —вар. Гистићеве, бр. 31 ; б) ,,Момак не може без ђевојке" — вар. Гистићеве, бр. 32 и моје у 81оуапзкот 8уе1и, год. 1895., стр. 63; в) „Смрт од радости" — вар. Беговићеве, бр. 32; г)„ Туговање" — вар. Вукове у I. књизи, бр. 311; д) „Добар лов" — вар. Петрановпћеве, бр. 288; ђ) „Комарева женидба" — вар. Красићеве, бр. 49 и Б. М-ћа, бр. 16, и „Криву мене потворили" — вар. Гистићеве, бр. 20. Ово су, дакле, као што рекосмо, варијанте, које скупљач није могао све ни поменути према онако маленом броју збирака, којима је располагао при сређивању ове књиге за штампу варијанте, које су дијелом много љепше од својих друга, а дијелом не застају иза њих ни за длаку. Поред овијех има их још мали број које с^' варијанте само својим уводом — трима, четирима стиховима с почетка — а даље са свим разилазе од оних првих. Таке су н. пр. а) „Одметница Мара" •— у Вуковој I. књ., бр. 656; б) „На далеко драга" — у М. С. ГТоповића, бр. 17; в) „Не вјеруј дјевојци" — у М. С. Поповића, бр. 24, гдје је више него у пола краћа, у Гајковића, бр. 132 и у Давидовића, бр. 161, гдје је такође за двије трећине краћа; г) „Јавору" — Петрановића, бр. 305; д) „Гади успомене" — у Давидовића, бр. 153, гдје је у пола краћа; ђ) „Момак хвали заручницу" —>у Петрановића, бр. ЗС8. — О осталим варијантама, те их скупљач помиње, не бих имао више шта да речем од онога што сам већ казао за све ове пјесме у опће; али по што су многе не само варијанте оних пјесама које скупљач помиње, него и другијех, треба и то да поменем.Н. пр. пјесме под бр. 2 није само вар. у Вука,

него и у Давидовића (бр. 90) и у Милановића (стр. 110); под бр. 7 није само вар. у Петрановића и у Мирковића, него и у Милановића (стр. 20); у Вука 1 ) (стр. 24); и у Дворовића (стр. 43); под бр. 9 није само вар. у Поповића и у Петрановића, него и Давидовића (бр. 182); под бр. 17 није само вар. у Мирковића, него и у Вука (стр. 137. г ) у Гајковића (стр. 185.) и у Беговића (стр. 168.). Још имам да примјетим, да под двјема потоњим пјесмама не стоји чије су варијанте, а то би свакако требало, пошто сууодијељку каријанте. Ја сам само једну и то ону потоњу у збирци нашао да је Милановићева, на стр. 117., док предзадњу не сјећам се да сам прије гдје налазио. На крају је кратак „рјечник мање познатих ријечи", списак имена претплатника и „садржај," и на потоњој страници „напомена": гдје и по коју цијену могу се добити I и II књига пишчева. Што се тиче редакционог дијела и правописа, ту би се имало што шта и замјерити г. Грђићу. Н. пр. на неким мјестима поткрала му се елизија, а у ријечима: бјелу, лјекијем, цкјеће, нал1Јенила, стјени и сличнијем; паузу (—) меће међу многим ријечима гдје не иде, као: Јованбег, Јокан-беске (пот.), Хасан-ага и сличнијем, док мјестимично, гдје би требала нема је, као: Баночзић Михајлу, Нукић Хусејина и сличнијем; тако пише: јесил', м. јеси л\ неб' м. не б', кол' м. ко л', што год, м. штогод (жаз шнпег, 1п*еп<1 ттаз), лглоги м. многи\ Митро-в дан, Ђурђетз дан на више мјеста састављено је; негацију спаја с глаголом не само код не ћу, не шћех (ова је гдје гдје и растављена) него и код не слгједоше ; слово # биљежио је у њеким ријечима, у њеким опет није, него је мјесто њега апостроф док у једној истој пјесми има салолгих и прислони', о чему нам не дава никаква рачуна. За чудо ми је одакле ту наша приморска ријеч ођизпо, што долази од талијанског аууГгаге, а уз то ми је чудан и глагол. прилог сад. врем. метијући. И интерпукција је могла бити мало боља. Може да би се нашао и још који сличан недостатак, али кад нам је г. Грђић пружио књигу оваког садржаја, за мене

') Српске нар. пјесме из Херцеговине . . У Бечу 1866. 2 ) Исте.