Zora
3А ЗАВАВУ, ПОУКУ И КЊИЖЕВНОСТ
УРЕЂУЈУ |Ј1 Л11 ГИЋ Ж ОВ А Н Јк, Д ?ЦЋ,
Год. III.
У МОСТАРУ, 30. ЈУНА 1898.
Бр. 6.
| СвОЈИМ ПОКОЈНИМ >•141^1^ ) ЈЈЈ^ва ми гроба на две стране; *Ком пре душа сад да хита, к Ког пре тешким својим болом За покоје да упита?
Са првим је дух мој везан, С другим српе, прошлост цела, Обоје ми срећа беше Сад ми тама крај видела ....
На једном је росно цвеће Кога сади рука друге; На другом је венац сплетен Са сестринске тешке туге. Београд
Коме гробу да се журим, Коме свећу да припалим?... 0, на оба морам стићи Да са душе каме свалим. Милица Петр овићева.
Џ , Детио је лептир . , . •»Д^етио је лептир дужом св'јета б'јела & х
ж
9И срећа га л'јепа на цв'јетак нан'јела Па цв'јет слатко грли . . . Ах, удесе худи! Разбоље се лептир баш цв'јету на груди. 1 л у уздише тихо и у небо гледа, И Бога би клео — ал' му цв'јетак не да . А сунашце сјаји и полако гре, Лептир цв'јетак љуби и плачући мре . ..
Мостар, 5. окт. 1894.
■}' Јефтаи Р. Шантић.