Zora

2б8

Д Е Н И 3 А

ништа себи да пребацим ; ево четири године како се ја мучим као што се ти мучиш тек ио сахата; па ипак имам сажалења према њојзи; а ако би требало, имала бих сажаљења и за друге. Брисо. Ја само једну ствар знам: кад човек обешчасти девојку, само његово име може вратити част девојци. Госиођа Брисо. Могла би се повући у какво сасвим усамљено место. Брисо. Нема места, у које човек не продре. Има ли светијега места од очинскога крова, паипак јеједан човек оскрвнио тај кров! Госпођа Брисо. Могла би се затворити у какав манастир, где бих је само кроз решетку виђала. Брисо. А он да постане понова слободан, да могадне тражити нове жртве, оженити се, бити љубљен и уважен мож'да. Свакако и он треба да буде кажњен. Они су својевољно сковали себи те ланце, нека их заједно носе. Госиођа Брисо. Али,напослетку, да она није хтела, ти ништа не би ни слутио; она је све својевољно казала из врло племенитог осећања, да сестра нашега добротвора не пође за хуљу. То, што је она учинила, за дивљење је. Само да је ћутала и да је пустила Марту да се уда за Фернана, а она да је пошла за господина од Бардана, ти не би ништа знао и у овај мах благосиљао би је. Брисо. ТТТта је теби, кад ти таква мисао може пасти на памет ? Дакле, пошто

је изиграла своју част, част нашу, требало би још да украде част оном човеку, коме ми за све дугујемо. И онако је сувише за њу што је била придата његовој сестри. Госпођа Брисо. Она је сасвим испунила скоју дужност избавивши је. Брисо. Хоћеш ли да ти кажем шта тн сад мислиш? Ти би хтела да она остане слободна зато, што је господин од Бардана воли, и мислиш у себи, да ће он мож'да бити доста великодушан, доста племенит, доста луд да се ипак њом ожени. Ето о чему ти већ сањаш. Али ја, ја нећу. Сва доброчинства, која сам примио, нећу да платим учествовањем у тој замци. Ако ми нимало не разумемо женско срце, ви нимало не разумете мушку част. Не спадам у оне, који пристају, да невини испаштају преступе криваца. Она ће се удати за свога љубазника, а господин од Бардана, ако хоће да се жени, узеће поштену девојку. Бар му то дугујемо. То је најпоследња реч. Госпођа Брисо. Бог је зацело имао право штоје материнско срце створио; очинско срце одиста не би било довољно. Брисо. Пошто госпођа од Тозете не долази, идем да је потражим. (Госнођа од Тозета улази.) РУГА ПОЈАВ А. Исши, Госпођа од Тозвта. Затим Дсниза, Андрија и Тувнен. Госпођа од Тозета живо уђе и чим је ушла брише сузе. Плакала је н неће више да плаче. Брисо. Видевши да не долазите, пођох вам у сусрет, госпођо.