Zora

260

Д Е Н И 3 А

Госмођа од Тозета. У његово име и без икаквих услова. Брисо. Кад желите да буде свадба? Госиођа од Тозеша. Кад ви хоћете. Брисо. Чим се изврше потребне Формалности. Госпођа од Тозеша. Добро. Овде или у Паризу? Брисо. Госпођица Брисо одлази сад одмах са својом мајком. Свадбаће се светковати у Паризу врло јавно. Госпођа од Тозеша. У Паризу, врло јавно . . . Госпођица Брисо пристаје? Дениза (одлучно.) Да, госпођо. Брисо. Онда смо готови. Госиођа од Тозеш-а (Брисо-у.) Дајте ми вашу руку? Брисо. Радо. (Пружи руку госпођи од Тозета и поклони јој се хладно али с поштовањем.) Госиођа од Тозеша (госпођи Брисо.) А ви Јованка? Госпођа Брисо. И ја ТаКО ИСТО. (Рукују се.) Госпођа од Тозеша. Ходи да те пољубим, Денизо. Дениза. Ево ме, госпођо. (Да чело госпођи од Тозета, која је срдачно пољуби.) Госпођа од Тозеша. Пошто су се прилике тако промениле, уверавам те, да ћу учинити све што могу да будеш срећна.

Дениза. А ја ћу, госпођо, умети бити захвална на свему, што будете учинили за мене. БриСО (својој жени и кћери.) Можете се повући. (Дениза и мајка јој поздраве Конта и Тувнена. Конт је врло узбуђен али се не миче.) ТуВНеН (приступив Денизи.) Хоћете ли ми учинити част, госпођице, да ми дате вашу руку ? Дениза (радосно) 0 да, господине. Тувнен. Хоћете ли још бити тако добри да ме примите за сведока на венчању заједно са господином од Бардана, који ће бити тако добар да ми се придружи, јел'те ? (Гледа у Андрију.) Андрија (врло узбуђен.) Разуме се. ТуВНеН (Денизи и њеној мајци.) И како ви, госпође, немате стана у Паризу, а како је мој стан врло простран, то вас молим у име госпође Тувнен, која ће бити врло срећна да вас прими, да будете моји гости до свадбе; ја ћу вас одвести њој, јер ћете ми допустити, надам се, да вас отпратим до Париза. Госпођа Брисо. Хвала, господине. Не умем вам рећи колико сам вам захвална. Тувнен. Кад будете спремне за пут, госпође, наћи ћете ме овде. Ја сам већ спреман. Госиођа Брисо. Кроз по сахата. (ГоспоКа Брисо и Дениза изађу; Тувнен их отпрати до врата и окрене се последњи пут Андрији, који их само поздрави.)