Zora

308

О ОБОЖАВАЊУ ОГЊА И ОГЊИШТА

ушима и ногама као и литвански Брстук (ВгбШк) и староелавенски Сирин. Сва три су била весељаците су свирали или на Фрули и двојницама или у мјешчић,а при томе су и играли — Пан са нимФама а Сирин с вилама.Па^-ЛШос је божанског поријекла исто што и Аполон (АтсоХХоу), који је био сунчани бог као и Сирин или Скира сунчани бог прољећа. Ријеч тцд.&сос излази од •сцшо) — частити, обожавати; тф.7] част, чин, обред, слављење. Пантимаши значи дакле обожаваоци Пана а ријеч је грецизирана. — Пошто су Грци опазили да Пантимати сваког прољећа држе жртве и светковине своме пастирском богу Сирину 1 ), о Ђурђевдану, то су они довели у свезу са њиховим Паном, а отуд Пантимати. Има писаца који тврде да су Босанци потекли од Пантимата 2 ). Ово је писац по свој прилици црпио од неког византијског списатеља, мени до сад непознатог, те се о том не да даље говорити. Ј. С. РНпЈје 3 ) спомиње на сјеверозападу Хвалинског језера на десном бријегу Волгина (Кћа) ушћа Удине 4 ) мјесто Уте и вели да су скитскога племена, пошто Латинац није знао разликовати Праславене од Скита. На сјевероистоку Хвалинског Мора становали су Зиодет и А1апогз1 између Аланских Г ора (данас Алтајских) и ријеке Волге. Ма гдје су се бројили Алан(х)орси у скитско племе, биоћеш су заиста били Словени, а тако су ') Сирин је јоште аријеко божанство а налазимо га и у Инђана под именом Скира, од Кзаг = тећи, сскр к$каг, КзкагаН ~ тећи, кзЈга = млијеко, кзМга —: млијеко новспрус. вМг = млијеко. Згрушено је млијеко сир, а водени је дио сурутка а кад се млијеко у 0 ири, одмах је сиригите или сариштг. 2) БезснрМоп з^аЉИдие Де 1а Возше раг М. СћаишеИе Без&взеб, сћапсеИег с1и сопеи1ак депега1 (1е 18. М. Г Етрегеиг е!} Ко1 еп Возхне. Види Зору стр. 78. 1898. Ту се говори о Пацинацима (Ра^гтакв) а то би било по нашу Пацинати. Коријен би у овој ријечи био сг = цијенити и славити, частити, мјесто И, што исто значи. 3 ) 1. с. VI. 15. 3. 4. 4 ) У земљи им се звала ријека Шоп, ријеч грецизирана по свој прилици од УпИп — УШп.

били и Ути и Плинијеви Удини и Утидорси прасловенска племена, а то нам потврђује и етимологија. Кад напишеш племенски назив Уши својим насалним словом 1М, тад ћеш изговорити Унти. Грци су од тога направили Анти, који су временом прешли Дунав -те се настанили што у Мезији и Трацији, што у Маћедонији. Прва половица каспијских Унта много је прије кренула према сјеверозападу Европе и њих налазимо тамо од Висле па до Лабе и Соле под именом Венди, који су се изворно звали Упћ, а то од њиховог Внта (Уп1а) или Вита (УИ:а), бога жетве. Већи дио овијех поменутијех племена становао је најприје међу Скитима, а с тога каже безимењак Равенски 1 ): „Скитска је постојбина она, из које извире словенски род." На кавкаским горама становали су и Плинијеви 2 ) Сливари (бПуае) Гић1еш и БМип — (Цјес1ип) а уз Удине становали су Ме1апсћ1аеш 3 ), бигаш и бјгасеш и то између Волге и Дона. Ма да је ријеч Ме1апсМает грчка (јер је било низ цијело приморје Црнога Мора грчких насеобина), ипак ми се види да су и то били Прасловени. И данас се више словенских племена у црно облаче, јер су знали од памтивијека сукно за хаљине да се лахко не омажу црнилом поцрнити 4 ), те је лако могуће да су Грци превели Црунохалени у Меланхлени. Сурани 5 ) значи сунчани, јер су били по свој прилици обожаваоци сунца,

') Аппоп. Рат. 1. I. с. 12. ЗеуЉагит раШа, иш!е 8сћ1аутогит ехоЉ ез!; рговар1а.

2 ) 0. РИп. ћ!вћ. па! VI. 11.

ђ Од ^гХа^ и ХХ(Ша = хаљинат. ј. Црнохаљинари, лат. 1аепа мјесто ћ1аепа.

4 ) Црнило граде од церове коре коју прекухавају у Херцеговини са корачином (одпаци од гвожђа) а негдје помијешају још и зеленог ораха.

5 ) И дан данас има презимена Суро и Суран, то у Херцеговини то у источном Банату а романизирани придјеви гласе Суру људско предиме, а Сурул је планина у Седмоградској.