Zora

996

ПРЕКО ГОРА

1реко

"ГОРА

1. реко гора, преко дола, Лети моја пјесма лака; Тражи један кутак скромни Отаџбину див — јунака!

Тражи милу Херцег-Босну! Мога срца из дубине Поздрав носи браћи мојој, Врли поздрав из туђине.

Поздрав носи сунцу јарком, Са велебне нек' пучине На мој домак, тужни домак Топлим зраком нек засине!

Преко гора, преко дола, Стереш ми се доме мили, Сав обасут дивним цв'јећем Твој се предј'о дивни крили. Ја у св'јету свега нађох —• Цв'јећа, тица и топлоте; Свега нађох, али никад Твога чара и красоте! Свега нађох. али никад Ја не нађох брата свога, Гледах сунце, гледах небо Ал' не гледах србинскога.

Преко гора, преко дола, Сјајиш ми се мили доме, Као дивни алем камен У млађаном срцу моме!

Преко гора, преко дола, Испод сунца виш' облака, Мој прекрасни дивни доме, Трепти моја мисо лака.

Твоје горе уздижу се Небу плавом под облаке; Јарком сунцу куда хрле Моје мисли, мисли лаке.

Трепти мисо из туђине Што је шаље синак јадни, Да накваси сузом врелом Љубећи ти камен хладни.

Уздижу се зелен горе, У свод небу горе кружни, И чувају спомен давни Давор доме — доме тужни! Цартрад 1898.

Да накваси свети домак И огњиште тужног роба; Који чека, кад ће једном Старе славе синут' доба! Авдо Карабеговић.