Zora

Бр. I.

3 0 Р А

Стр. 39

Чешка Словенскп Преглед зове се лист који је почео излазити у Прагу под уредншптвом Адолфа Черног а којп је зборнпк чланака, расправа и доппса мз живота словенског. Излази са врло одабраном садржино.м. Упозније свој народ са свијем 1нто је знаменчто у сувр. живогу Словена. Нарочпто су му лпјепа писма из разних крајева словенских. Жалити је само што у ових првих пет бројева нема ни ријечп о српском народу п његовом књижевном и кулгурном жг.воту. Чланак 7. Возпу под натписом Мухамеданско Србохрватство само је Један тенденцијозан и недотуаован чланак неког Јања Трешћика (Јап '1'геШк) кчји је писан у смислу босанстпа, и који ће нашој словенској браћи нружити само крпво обавјештење о патриотској свијести наше браће Мухамеданаца. Роуев! севке 1Нега1игу Л'арћ-а1 Јагов1ат У1Сек. V. Ргаге. 1897. 8" зсг. 428. Цпјена? ^СТГАНА 5*-

Њемачка У пространој ње.млчкој књижевности, гдје за једну књижевну недјељу никне читава колекција романа и драма, никло је у потоњим мјесецпма неколико пјесничких дјела, која су предусретнута од њемачке критике са хвалом. То су прво: 1*азкаг15, еше ВЈсМип^ у(ш АгЉиг РГип^з!; ("УУоШеПе Уо1кнаиз ^аће. ВегПп 1893, РегЛ. Г)итт!ег8 Уег1аЈ *8ћисћћап(11ип§. Рге18 2,40 М., е1еЈЈ. а ,60 М.) Ово је дјело доказало, како вели један критичар, да још и данас може њемачка епика да у њемачкој појезији нађе отмених својих представника, као што је Артур Пфунгст, који је написао овј г „дивну ФилосоФијску пјесму Ласкарис". Друга је књига: Пег 8ап$ уот М<ЈпсН$иГ, С1сћ1ип§ 111 гећп безап^еп уоп Каг1 81тескег (Вег^еп аиГ В1<*еп, 1898. Уег1ад V. Рег(Ниап(1 Вескег. Рге18 ?) „Ово је једна величанствена пјесма мору. Ко га познаје и љуби он ће у овој пјесми чути потпун одјек његовпх шумних валова и хучних таласа". Друга су добро примљена дјела: Аиз^етаННе ОесИсШе иоп С1етеп$ Вгстапо (РаЈегћогп, РегЈ. 8сћошп<?ћ. Мк. 1.40), затим: Сгиззе ЛеШзсНег ШсМсг, 8атт1ипЈ* Јег 8сћбпз1:еп С1сћГип^еп (Негаиз^. у . М. у . НосћСеМ. ВегКп, \\'. Воћас & Со. Рг. е1е^. »ећ. М. л.—) Та$е ипЛ ШсН1е ОеЛсМе уоп АЈо11 ! Т)опа1ћ (с једним писмом Ђорђа Брандеса) Вегћи, 1,е1рг1» 1898. Цијена М. 1,50. „У овим стиховнма лежи неки посеоан, свој глас радосног расположења. Понешто је оригинално, преФињено и.ш њежно, а има тамо и од оног у њемачкој појезији тако ријетког наивног звука. Музика ових стихова развесељава ме; то је једна младалачка музика, која нма нешто што нас оомањује, очарава, Затим недостатак: по мом укусу — одвећ мало пластике." Тако карактеригае славни Брандес ово првијенче једног талентираног младог Бечлије. 1п 8ее1еп ЕтзаткеИ. ОеЉсМе уоп С1ага ЕузеП - КНћиг^ег. (Л г ег1а» ЕЈ. Мооз, ЕгЉг!; 1898. Рг. ?) Један приказивач овог дјела вели : „Са стотине страна ове мале кн.иге излази нам у сусрет једна личност своје врсте, гато много значи кад се то рекне у добром смпслу ријечи. Живот, ког је преживјела, људи које среташе и љубљаше све је то оставило трага у срцу пјесникиње и њенпм пјесмама. Али негато ве.шко гато недостаје овој књизи, то је крајњц недостатак Форме. Грјегаке протин ритма, свакидањи изрази, рђав слик, најобичније дућанске стране ријечн, то је оно гато овнм пјесмама удара на чело жиг баналности." А то је оно што, по мишљењу критичара, убија цијену овим иначе топлим

и њежним пјесмама. — Изишла је и књига Еп^ИзсНе ТХсШег, ТЈсЂегзеГгшг^еп пасН Регсу В. ТНеИеу, ТНотаз Мооге, Јоћн Кгеа(з, А1$етоп СНаНез, бнчппттс иш! апДегп уоп 0. РгеП%гаГћ. (ОШ НапЈеГ На11е 1 М. ^ећ. 1,25.) У историји преводнлачке књнжевности с енглеског на њемачки, добро је у Нијемаца познато име пјссникињс Фрајлиграт. Она пресађује овом књнгом у своју књпжевносг најљепше цвијеће енглеског Парнаса. Трећина књиге посвећена је Шелеју, оном славном идеали.ти чији огњени дух сагоријевагае у борбп против традиција а у револуционарним сновима о свијету љепоте и слободе. Днвно преведеиим стиховима којима ннје огатећен оригпналан сјај п хармонија, додана су потребна објагањавања појединих мјеста. Тако исто хвале се пријеводи Мурових пјесама о његовој несрећној отаџбини. Лнјепи су пријеводи Вордсфорта пјесника природе, а и других који су заступљени са неколико најљепших пјесама у осој књизи. Тако су ту заступљени и неки американски пјесници. — РеНеп Лег /гапгозГвсНеп ЂГсШип^. Уоп Нетпсћ ШГзсћтапп. (СоГћеп. Уег1ад' у. Р. Нинезћапрј: 1898.) Овој се књизи вигае признаје среће у ваљаном препијевнњу него ли у избору пјесника и пјесама који је ту учињен. Многа перла у овом низу није бага ннкаква перла! Т)ег Та$ Јга1 8ГсН $епеј$1. ОеЛсћГе уоп Е1за Иштеппап. (Уег1аЈ? у011 С. Рјегзсп. ПгезЈеп 1898. Рг. ?) — Елза је Цимерман један таленат своје врсте у новој лирици њемачкој. Њен елегантан стил, њен језик, њена сликовитост мирни и красни ритам, то су њена својства, с којих је и ова књпга нашла повољног одзива. Уег^кзмешшсМ. Јаћтћисћ Гиг с11е (ГеиГзсће ЈидтепЈ. КесН^ггГ уоп Ј. 6. Епшћег°;ег. МопаГНсћ ет НеГГ. НегаизоЈе^ећеп уоп Н. Е. 6гећег1. \\1еп—БеЈрхГ^. Рп-18 јаћгНсћ Д. 2. Један број овог дјечјег листа примисмо на приказ. Енглеска Оспм Киплинга који је данас посгао љубимац енглеске публике постала су у најновије доба позната и.мена Мау Кет1аИ, Непгу \МооЛ, Сеог^е ОггЈЈИН са својих романа којп подигогае сензацпју у Енглеској. „Тигк18сћ ВогнГв", ог Гће П§ћГ оГ ГаНћ ппЈег „Тће ОгеаШ Нзбавт" написала је Мау КепЈаИ у којој се цртају јади јерменског народа под турском влашћу: Непгу Л\ г оос1 написао је У1сГог Јегепиз а рогу оГ Гће РаиНпе Ега, роман из живота св. Павла (тема: Како је Савле постао Павле); Оеог^ ОгпГГНћ написао је свој роман пун страхога под именом Тће ОоМПпЈег, којп је читан у свима крајевима Морске Краљевине. Р а з н о Двадесетогодишњица срнског музич. друштва у Дубровнику. У Дубровнику је прије двадесет година састављено музичко друштво од самих раденика, који у оном малом времену што им преостаје ревносно долазе и уче се, само да освјетљају образ себи и својима, те су дочекали радост да ових дана прославе двадесетогодишњицу свога успјец]ног рада. Прослава је испала на опће задовољство. Вриједни капелник г. Чижек спремио је за ову прилику два нова комада: Вчјенац српских пјессиш, који је посветио заслужној садашњој управи и Нову Ко■рлчницу , коју је посветио г. Мату Шарићу, заслужном дугогодишњем иредсједнику. Књижевно друштво ^Гете" у Бечу, држало је у петак 25. нов. пр. г. свој састанак на ком је приватни доденат за словенску Филологију на бечкој универзи,