Zora

Стр. 40

3 0 Р А

Бр. I.

др. Мурко, познати. научник Словенац, држао предавање, које је важно нарочито по нас Србе. Тема је била тог говора: „Гете и српско народно пјесништво." Бесједник је са одушевљењем и одличним признањем говорио о пјесничком ђенију српскога народа, те је његов говор слушан са највећом пажњом. Прпписујући Вуку Караџићу највећу заслугу за то што је Гете, ТалФИЈ и други страни литерарни свијет био тако си.чно заинтересован српском народном Музом, он приписује заслугу тпјем приликама још и тај факат, што је српски народни говор постао говор књижевностп. На предавању којим брат Словенац међ страним свијетом одаје признање нашем народу, Српство му мора бити истински захвално. Предсједник Академије. Српска Академија Наука изабрала је бившег регента Јована Ристића себи за предсједника. Краљ је избор потврдио. Јеврејска књижевпост. У опћој књижевној сувременој историји сасвим је непозната једна књижевност која би се назвала јспрејска. У најширим књижевним ревијима и магазинима европским нема данас рубрике за тз г литературу и њене поЈаве. Међутим јеврејска литература, почињући тек од прије једног стољећа, развнја ее данас тихо али поступно, откривајућп у себи велике таленте чија ће дјела без сумње продријети и стећи себн признања у књижевности свијех народа. Њемачки часопис Аи$ ргетЛеп 2.ип§еп доноси у једном од потоњих бројева једну ваљану студију о јеврејској кпш1севности , из које сазнајемо да се она, почињући у Њемачкој, развила у Русији створивши себи центаре највише у Варшави и Одеси. „Хамелиц" у Петрограду и „ХазеФира" у Варгаави, два су публицистичка органа која се много читају, а „Хашилоа" је мјесечни часопис, уређен веома модерно и у стилу европских ревија. При томе има јеврејска књижевност своје богате Издавачке Задруге, које је веома ваљано помажу. | Ч И Т У Л А I Јаков Нетровић Подонски, ј 18. окт. 1898. У за-пушкинској епоси у руској појезији највидније мјесто заз г зимљу Мајков, Фет и Полонски. Они су представницн тог доба у пјеснигатву руском и држе се великим и даровитим ученицима Пушкиновим. Нарочпто у Полонског, јаче него у свијех, огледаше се уплив његовог учитеља и звук Пушкинових струна није остављао лиру Полонскога до његове смрти, мамећи на њима хармонију која бјеше освојила слух цијеле Русије. Бјеше др\ г г Тургењева; с њим заједно писаше своје пјесме и пушташе нх у свијет у истим годинама кад н Турњегев. Он се родио 1820., а већ четрдесете године овог стољећа бјеху доба његовог живахног рада. Борба и патња бјеше

његов живот. Сваки дан његов бјеше нова брига с новим потребама и невољама. Свршивши универзитет ^осковски, њему бјеше бринути се и радити за своју породицу. Прва књпга његових пјесама, и поред тога што бјеше лијепо примљена и предусретнута хвалом критике и њеног главног представника Бјелинског, ипак не могаше да му дадне јемства за даљи безбједан живот. Невоља га је гонила из Одесе у Тифлис (гдје је написао дивне пјесме са кавкаским мотивима) а оданде у Петроград гдје је био уредник Руског Сјоћп а, да нађе себи матернјалног опстанка, буде и чиновник. у цензурском комитету. — Мало је пјесника и српских и страних којима овака борба није помрачила погледа на свијет, а срце испунила огорченошћу, душу песимизмом. ГТолонски је из тијех тешкијех дана изнио своју душу сачувану, и неозлнјеђену своју љ}'бав за људе. Доброта, која прожнма сав његов живот и сву његову појезију, долази с њим до гроба. Благост, мекота, и јак његов религијозан осјећај налазе у његовим дјелима грациозну елоквенцпју и „одблесак Пугакинске савршености" како рече за њ Тургењев. Доброта бјеше стихија с којом се бјеше сродила његова душа; љубав за људе, за ближње, бјеше глас његове Музе, која бјеше Муза мира. А он нјеваше „пл-мштелно сладко". У његовој души и његовој појезији огледаше се међутим сво његово вријеме, срећа и туга његове отаџбине. Но његов лични бол, његова недаћа не нађе у његовој појезији никад клетве на људе. И жизнб казаласв мн-в суровои глубинои, С поверхноствк), которал свЂтла. Но над мрачним дубинама живота он ипак виђаше свијетлу попршину. Томе није од мале користи била његова дубока религија. „Благо оном ко има два слуха: да чује и црквено звоно и древни глас духа". У тим се рпјечима огледа његово сједињавање човјека, вјере, науке и прогреса, — стааан темпераменат његове појезије. Једну малу пјесму за примјер његове њежне и топле лире износимо овдје у пријеводу г. С., нагаег поштованог сурадника. НА ГРОБУ Сто ће љета проћи; гроб заборављенп Што је зарит јуче, травом Ке се скрити, [[ плуг туда проће и на трошном праху Дуб шпроки граие своје ће развитп. Оп ће гордо шумит 1 густпм врхом својпм II мамиће себи љубавнике младе, Ту ће сједит' они у вечери касие Замишљено гледат' у звјездЕгце јасие И шум густа липЉа разумјеће таде . . . Окица Г.1 ушчеии!,, дугогодишњи уредник Одјека н познатн преводилац Бајрона и Љермонтова, умро је 2. децембра 1898. у Бпограду. Покојник је Херцеговац. 0 његовом родољубивом животу и ваљаним дјелима доцније ћемо проговорити опширније.

САДРЖАЈ: Од Уредника: Српски Лнтерарни Конгрес. — Пјесме: Змај Јован Јовановић: Лептчр над гробо.и. — Милета Јакгаић: Последње ругЈсе. — Алекса Шантић: Пошље много година. — Илија Белеслијин: Издајица, балада. — Божа Св. Николајевић: Нок, Госпођици 0. П. — Сокољанин: Ноћ. Приповијетке : А. Г. Матош: Миш. — Младен Смиљанић: Илија, прича из Босне. — Поука: Миленко М. Вукићевић: Ђерзељез-Алија. — Јован Дучић: Ада.и Мицкијегтк (1798—18551. — Ј. П.: Антон Чехов Рускн Мопасан (пријевод). — Живот и обичаји ерпскога народа: Осман А. Ђикић; Пародне празноијерице у Херцеготти. — Оцјене и прикази: Летопис Матице Српске, оцјењује Јадиез. — Српске народне умотворине прпказује Ц. Ц. — Кроника: КњиЉвност. — Разно. — Читула. Нретплату Зоре прима њена 'Адиинистрација, затизг Издавачка Књшкариица Пахер и Кисића у Мостару, Дворска Књижарница Мпте Стајића у Бнограду и свп њени повјереницн. — Рукописи ша.т.у се Уредништву. —Поједина свеска стаје 40 новчића. — Прпма трговачке п друге огласе, рачунајућн од петпт-редка у једном ступцу и то : за једно оглашавање по 6 новч., за три ог.ташавања по 4 новч., а за више од три пута, као н за огласе на читавој страии, знатно јефтннијс. За сваки пут оглашавања урачунава се 30 новч. биљеговине.

ШТЛМПА СЕ У ШТДМПАРИЈП И ПГВОМ БОС.-ХЕГЦ. СВПЈЕТЛО-ШТАМПАГСКОМ ЗАВОДУ, ИЗДАВАЧКЕ КЊИЖАГНИЦЕ ПАХЕГ И КП6ИЋА У МОСТАГУ. 99.